Srpski sion

Б р . 35.

„СРДСКИ

СИОН."

С тр . 569.

кођер оправљала своју дркву и зидала корош, кога дотле није имала, тејепотоња ту ограду за своју цркву прекројила. Тако се уз првашњи Јездимировићев рад у Чеиинској цркви (иконостас) налази данас тамо и његов доцнији сликарски рад ове две иконе из цркве осечке. И Исајловић и Јездимировић били су доста вешти молери. Њихов колорит беше доста таман, но ипак не тако као Халкозовићев. Рекао бих, да су њих двојица моловали и икоиостас тењске цркве. У Даљу ће се још и данас јамачно иаћи радова, који су потекли из кичица ових двају сликара. У Даљу сигурно и бренни остаци њихови почивају. Свештеник дал>ски г. Душап Магарашевић ухватио би души места, кад би коју цртицу из живота ш рада као и годину смрти њихове — у овом листу приопштио. X. Конетантин Грабован. (1802. год) Константин је син сликара Јована (Јанка) Четиревића-Грабована. Родио се у Осеку 1761. год. Ако се је иоле уметнуо на оца, морао је бити вештак у живопису. Он је 1802. г. живописао икону на оном мраморном крсту, што га је за своје паре купио трговац осечки Емануил Лазаревић, и који је најпре стајао пред портом чело олтара, а после пренесен у гробље, где се и данас усред гробља налази. 0 сликарској вештини Константиновој не можемо овде судити, пошто је лим, на коме је икона та молована била, данас сасвим зарђао и поцрнио те и последњи траг икони нестао. У нротоколу умрлих цркве осечке нема га, знак, да је ван Осека умро. Тешко да је био ожењен. XI. Матеј Ненадовић, живопиеац. (1894. год.) 0 животу његову ништа ми није познато. Знано ми је из рачуна цркве осечке, да је 1824. г. сликао у Осеку два распетија за крст на Суватову и икону Успенија Богородичина и да је позлатио нову часну трапезу од мрамора. Пошто у цркви осечкој има више већих и мањих икона успенија Богородичина те не звам, коју је Матеј моловао, и пошто су иконе на

крсту суватовском већ толико пута после тога премоловане биле, то нисам у стању о сликарској вештени Матејевој ништа рећи. ХП. Стеван Вујић. (1880. год.) Стеван Вујић моловао је 1830. год. у Оееку мраморни крст нод Дравом, код кога се о Богојављењу водица свети. И о његовој сликарској вештини не могу ништа рећи, пошто је тај крст од год. 1830. овамо најмање бар једаред премолован. Потоњи иут премолован је у мом детињству — С1гса 1870, г. Данас су на њему видне још само главне црте. Све друго извукло је сунце и киша. Ако те црте нотичу првобитно из кичице Вујићеве, онда се може рећи, да је он спадао у ред бољих сликара. Знам, да и Осечани моловање крста нису каквом год тек сликару поверавали. Стеван Вујић живео је у Печвару у Барањи. Јамачно, да је и сам Барањац био. Можда би о судбини овог живописца и о раду му коју више докучити и паписати могао парох веменски г. Светозар Бољарић, који аминистрира парохију печварску, или његов брат, окружни протопрезвитер мухачки г. Гаврило Бољарић ? ХШ. Јован Станиеављевић, живопиеац. (1836. год.) У рачунима цркве осечке забележено је, да је Јован 1836. г. моловао слику Успенија Богородичина за потребу црквену. Између многих икона Успенија, што се налазе у цркви осечкој, ко би данас могао одредити, која је његов умо — и рукотвор? 0 њему је укратко споменуто у нреводу Пиковљеве књиге: „Срби у Угарској" на стр. 376. XIV. Мојееј Војновић. (1839. год.) Мојсеј је 1839. год. нремоловао неке иконе у цркви осечкој. Дабогме да се и о његову сликарском раду не може ништа позитивно рећи, јер кад бих и знао, које је иконе премоловао, опет не бих могао његову сликарску вештину оценити, јер премоловање је освежавање туђег посла. Даља судбина његова није ми позната.