Srpski sion

српски сиое-

Стр. 123

Победи се благим ; победи се невера вером; победи се норок и развратност — врлином; победи се гоњење — трпљењем; иобеди се неправда — великодушношћу; победи се грабљивост — сиротињом; нобеди се лукавство — истином; победи се распра љубављу; победи се сила и јарост мучитеља крвљу мучепика. И тако је свесветско везнабоштво ишчезло, а благо Хришћанства овладало светом. Добра победа не састоји се у томе, брате, да учипиш зло непријатељу, но да га ставиш у то стање, да ти не може он да учини зло. А ово ти не може да учини никакав злотвор, ако г 1 и тврдо стојиш у добру силом вере к Богу и силом љубави к Богу и људима. Тврдо стојећи у вери и науци Христовој, ко би те могао одвојити од тога? Тако вели св. аностол: ко ~Ке нас раставиши од љубави Божје? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад ? Или голотиња? Или страх? Или мач ? као што стор наиисаио. Видите, тако ностојано мисли Хришћанин и остаје постојан у вери и љубави, па ће тако да победи све силе за љубав онога који нас возљуби и за нас страда. Спаситељ уверава нас, да нема те силе на целом свету, која би могла поколебати онога, који побеђује благпм зло. Овако вели св. апостол: уер знам јамачно, да ни смрш, ни живош, ни апЏли} ни иоглаварсшва, ни силе, ни садање, ни ни висина, ни дубина, ни друга каква твар ие може нас да раздвоји од љубави Еожје, која је у Христу Исусу, Господу пашем (Рим. 8, 38 и 39). И тако утврђујући вас у постојанству вере и љубави ка Богу и Господу нашем, напомињем вам науку апостолову: тако дакле, брај?о, сшојте и држите уредбе, којима се нау • чисте , или из речи мојих, које вам говоре саме чечи Спаситељеве или њ^гових аностола. Тако свима вама, који ме овде слушате, као и свима члановима, који припадају стаду овоме желим не толико труднога нодвига иротив зла, колико силе вере и љубави, па да овом савршено побеђу.јете и тако се удостојите снасења с-а славом вечном. Амин 10. фебруара 1901.

Пост и уздржавање. С руског превео Драгутин ДрагојевиЂ свештенвк. У погледу црквом прописанога иоста ностоји у нас два сасвим противна појма. Једни се и не обзиру нити држе што до поста, па га не извршују ие само средом и петком, него шта више ни у дане пред Усненијем, Петровски пост, ност Божићни; од Ускршљег поста држе само страсну, где где прву а врло ретко и крстопоклону недељу, јер их је баш стидно непостити, знајући важне успомене на те дане, и ако је „тешко" пред млађима, а „срамота" од комшија. То су људи, који се већим делом броје у интелигепцију или у присташе каквих настраних либералних идеја свога доба. И на жалост морамо признати, да број тих који постове игноришу све већма расте, и тим више, каквим се варошким, Фабричким или војничким просвећењем „образују" наша села и наш народ. Близина вароши, Фабрике и других стација неоспорно слаби вредност иоста, јер свака шврћаи писарчић, пропали ђак или надрикн.ига, чим се поврати кући на село, а он одмах — заражен поквареношћу варошком — врти гиавом говорећи: „та то је лудорија; богме код нас у вароши том простачком и поповском обичају ни помена нема". Други и то већином прост сеоски народ и свештенство, људи који Цркву поштују, богослужење и св. тајне цене, људи религиозни с дубоким иоштовањем држе свете постове не само у смислу каквоће јела, него и у духу правила монашког устава. Кад и једни и други правдају своју практику и износе доказе за свој обичај, то огш први са иронијом и сарказмом воле да говоре, како Богу вал>а служити духом и истином, а не јелом иживотом. Даље: да морал зависи од разума и савести а не од меса и кромпира. Спасти се може и без гладовања; калуђерско нак слабљење тела противно је природи; а на послетку, кад би и доиустили даје пост морални подвиг, то би и онда он, као и све друго што се тиче личног усавршавања, морао имати карактер личнога, счободнога, неприсиљенога, а не бити подвржен туђем утецају. Народ пак у својој необразованости, а донекле и безмоћан против тих навода, указује на древна предања и на то да је грех не иостити. Са народом је и свештенство, које добро познаје задаћу вере, морала и побожности. Слушајте само