Srpski sion

број 11 „6М1СКИ сиоа

физички појав. Јер прво је питање, на које би хилозоизам имао да одговори, наиме, како постаје свест и јединство те свести у човеку? Пошто сваки атом имаде своју душу, то онда сваки атом мора за себе да мисли и осећа — хилозоисте тако и уче — како је онда могуће да човек у својој души ипак имаде јединство у осећању и мишљењу, откуд јединство функције људске свести ? Као што видимо све нам то доказује, како хилозоизам не уме ни на једно питање да одговори. Хилозоизам као систем се неда никако спровести и пошто хиловиозам није у стању са гледишта монистичког ни психички појав да растумачи са својом живом материјом, то хилозоизам није исихофизички монизам. Да се хилозоизам не може као монистички систем спровести, доказује нам и сам Хекел у уводу свог гласовитог дела. Ои тамо вели, да се његов дугогодишњи план, да на основу теорије развића изведе монистички систем, неће остварити. Те речи је Хекел ставио напред на уводном месту, но ми држимо да је томе место на задњем листу тог дела, јер то је уверење Хекелово, до кога је дошао када је сву своју умну снагу утрошио у тај рад и када се на крају тог рада уверио о немогућности свог плана. Но Хекел ипак верује у своју мисао. Верује — велимо. Вера је задње прибежиште и ренегата и стараца. Старац Хекел не може да себи огорча последње часове свога живота са уверењем, да је свој живот у немислен рад утрошио. Ми смо напред истакли, да хилозоисам кулминира у теорији историјског развића, која тежи да престави читаво развиће у васионе из „природних" чиње= ница. Пошто та теорија није нашла позитивног ослонца у живој материји то онда настаје питање, како стоји у опште са том теоријом развића и њезиним закључцима на психофизичком пољу? Ми овде не можемо опширно говорити о теорији историјског развића, јер тај предмет захтева специалну обраду на врло швроком темељу. За нас је ово питање само толико од интереса у колико хило-

Стр. 1б1

зоизам хоће помоћу теорије развића да растумачи постепен иостанак људске душе из једноставног принципа. Па да видимо у колико тај монизам душе и тела почива на позитивним историјским чињеницама. Присталице теорије развића изрично веле, да податке за теорију историјског развића даје на првом месту палеонтологија, за тим животињска географија, успоредна анатомија и упоредна историја развића. 5 За доказивањз помоћу паленотологије (палеонтологија је наука о изумрлом биљу и животињама), вели Хертвиг, могло би се једино рећи, да се приближује оном што се зове директним доказивањем, но вели исти зоолог даље — и у доказивање на основу палеонтологије увлачи се хшошешски елемент. Палеонтолог Хернес 6 (Ноегпез) одмах на уводном месту свог чувеног дела изражава сумњу, да ће палеонтологија због свог непотпуног материала у опште икада моћи служити идеалним сврхама, према томе и теорији историјског развића. Хернес 7 наводи много примера, како је палеонтологија давала повода многим заблудама и наводи безброј такових примера, па изриче да се ни у будуће не нада бољим резултатима на основу мршавих дата, које палеонтологија пружа. А и сам Хертвиг (стр. 27) признаје, да се теорија историјског развића мало имаде надати од палеонтологије. Тако се изражавају и сви остали трезвенији природњаци о палеонтологији, „која се једина приближује том што се зове директним доказивањем у корист теорије развића. Пошто је и тај најсигурнији ослонац теорије развића скроз хипотетичке природе, ми се на овом месту не можемо упуштати у критику осталих напред наведених дисциплина, на које се позивају присталице теорије развића, већ идемо у даље критиковање. Како онда стоји са историјским датама, која Хекел наводи за доказ те теорије? Пошто теорија развића у смислу како је хилозоисте сваћају, није нашла б НегЧте^, ГЈвћгћисћ (1ег 2оо1ојре, Ли(1. III. 1895. стр. 26. Хертвиг је проФвсор аоологије на берлиискои универзитету.