Srpski sion

О тр. 1 Ч 1 .

Б р. 12

ни у каковом „природном" начелу ослонац својој творији, онда би требало изаћи бар са историјским доказима на среду. Има ли такових? Палеонтологија каже да их нема. Но Хекел ипак види такоие у ископаним фосилима. Најславнији и најинтересаитнији фосилии проналазак, вели Хекел, 8 јесте скамењени човекомајмун на Јави кога је холандски војени лечник Евжен Дибоа (Оићо1з) 1894. године ископао, многоспомиљани РЛекап{ћгороз егес1из. Он је саиста многотражени „т18бш§ Ппк" „с1аз Гећ1еа(1е СгИес!" у низу примата, који директно доводи човека у свезу са мајмуном и тиме доказује порекло човеково од мајмуна, а порекло човечије душе од мајмунове. Тако мисли Хекел. На овако категоричко тумачење Хекелово, које, када завиримо у механизам његовог правл>ења закључагса, видимо да није нигата друго, доли увлачење и И1екапШгороза у недоказану и својевољну формулу монистичког система. На основу тог скамењеног мајмуна са Јаве са поузданошћу можемо само толико тврдити, да РИекапШгороз егес1из сведочи, да је изумрла једна врста мајмуна, која је може бити публику какове зоолошке баште каковог цара на истоку у оно давно доба, из кога немамо никакових зоолошких бележака, врло пријатно забављала; на даљу забаву Хекелу можемо и то рећи, да је РИекапШгороз егес!из „можда" и најсавр шенија врста мајмуна и човеку најближа врста. Свако друго тумачење јесте закључивање без позитивних премиса, које може само шкодити угледу филозофије, у чију одбрану ево и Хекелово закључивање као нефилозофско и ненаучно одбијамо. У РЈ^екапШгороз егесћдзи теорија историјскогразвића нема никаковог ослонца, нити историјског податка. Вирхов 9 (УЈгсћо\у) поред Дибоа Рајмонда, један од најтрезвенијих природњака нашег доба, овако се изражава о теорији развића: Ми не познајемо ни једну позитивну чи0 Иоегпеа, Е1етеп1е Зег Ра1аоп(;о1о§1е 1898. етр. 1. 7 11)1(1. стр. 5. 8 Наеске1, Б1е А^еНгГЦве], стр. 99. 9 У;гс11о\т, 01в КгеЉеН (1ег ЛУЈазепвсћаЛ 111 шоЛегпеп 81аа1. стр. 20.

њеницу, која би нам доказала, да се депегаћо аеди1Уоса икада десила. Сваки онај, који Је то тврдио да је то видео, био је од самих природњака сузбијен, Вирхов, који се у свом споменутом делу бори за право и сл(>боду науке у слободној немачкој држави, вели даље: Но стварно и позитивно морамо признати, да још постоји оштра граиица изме^у човека и мајмуеа. И онда овако закључује: Ми не можемо учити, ми не можемо за тековину знаности прогласити, да је човек постао од мајмуна пли ма од какове друге животиње. 10 Ми пагс на ово надовезујемо: нити се човечија душа. развила из душе мајмуеове, јер када теорија историјског развића вема позигивних дата, то онда нема ни права оваке закључке правити, Теорија историјског развића, коју хилозоисте узимају да на њој базирају своје монистичко становиште, до данас није пронашла ни једног историјског податка, нити ће га икада моћи пронаћи за своју ; потврду. Она се базира на пуким комбинацијама, док сс од једне историјске дисциплине тражи позитивна историјска граЈја. ТеориЈа историјског развића је према томе, историјска дисциплина без историјских истина. Као што хилозоизам није могао да даде теорији развића „природну" чињеницу, иа којој би се ова могла базирати, исто тако теорија историјског развића не може служити за доказ основном начелу хилозоизма, да је материја жива и да се ова сама из себе развија. У хилозоистичком систему једна захтева другу, но пошто би најпре једна морала бити позитивна ; да може другој служити за доказ, а пошто то ни једна није, то се доказивање креће у кругу. Ми смо тиме доказали, да ни задње конзеквенције хилозоизма у погледу мониетичког порекла душевних појава, не налазе ослонца ни у теорији историјског развића, и констатујемо, да хилозоизам то није у стању, и изводимо наш крајни закључак да хилозоизам као ни материјализам није психофизички монизам. (Наставиће се) 10 УЈгсћоиг, 01е Рге1ће!Ј (1ег ЛУЈ88еп8сћа;(, ш тоЈвгпеп 8(аа(. стр. 81.