Srpski sion

О тр . 186.

„(ЈРПСКИ

СИОН".

Б р . 1 2,

Но, љуб. моји, гледајући како народ Јудејски радосно и весело дочекује Христа. како у миљу и раздраганости скида са себе хаљине своје, па их стере по путу, којим ће Христос проћи, и слушајући, како сииови изабранога народа Божјега одушевљено кличу и поздрављају онога, који му је и многа, а и велика добра учинио — ко би могао само и помислити, а камо ли рећи и веровати, да ће тај исти народ, ти исти људи, кроз два кроз три дана вући Христа на суд и предати га Пилату са жељом, да се раснне! Ко би могао и помислити, а камо ли рећи и веровати, да ће тај исти парод, ти исти људи, који данас весело и радосно кличу: „Осана, Осана, цар Израиљев!'' сутра — прексутра одрећи се цара свога и громко довикивати Пилату: „узми, узми, распни га". (Јов. 19. 15), Невероватно, али је тако; горка и жалосна, али сушта истина! Кад су Јудеји довели Пилату свезана Христа, те од њега захтевали, да Христа раснне, Пилат их упита: „зар цара вашега да распнем?", а они одговараше: „ми немамо цара, осим ћесара". Кад их је Пилат запитао : „а кикво је зло учинио? Они место да наведу узрок, место да рекну учиљено зло, да му кажу кривицу, само „из гласа викаху: узми, узми распни га!" А кад је Пилат, знајући, да је Христос невин, узео воду, те пред свама опрао руке говорећи, „ја нисам крив у у крви праведника овога, ви ћете видети," а они сви одговарајући рекоше: „крв његова на нас и на децу нашу". Ето, шта чинише и учинише синови избранога народа Божјега „цару Израиљевом". Но чујте, љуб. моји, како благо, како нежно коре Христос Спаситељ Јудеје, са колико љубави жали се он на синове Израиљеве, а на уста, невесте своје, цркве православне: „Људи моји! пла сам вам учинио? Или чиме сам вас увредио? Вашим слепцима сам очњи вид повраћао; тешке болнике ваше болести сам ослобођавао, човека, који је болешћу нривезан био за постељу своју, са постеље сам нодигао. — Људи моји! вдта сам вам учи-

нио? или шта ми враћате? За ману коју сам вам с неба слао, док сте кроз иустињу путовади — дајете ми жуч; за воду — коју сам вам из камена нустио — појите ме оцтом (сирћетом); место да ме л^убите и волете, а ви ме мукама мучите, на крст прикивате!" Доиста велика и беспримерна неблагодарност према добротвору свом ! А за што се народ тако нагло, за тек неколико дана променуо ? ко је и шта је : томе узрок? Неколико 'непријатеља Христових дошанули су народу, да Христос „квари закон", и да се издаје за сина Божја. Па и ако је с&м Христос рекао и народу јавно посведочио, да он „није дошао, да ноквари закон", него баш на против, „да га испуни"; и ако је исти народ тај, гледајући необична и чудна дела Хри^ стова, признавао и исповедао, да „никад таково што видео није", те говорио и проносио глас, „да је Бог иоходио народ свој"; ииак се људи ти од непријатеља Христових завести и обманути дадоше, те Христа на смрт осудише. Но, љуб. моји, тако је било некад; тако су чинили безбожни Јудеји. — А како је данас? Шта чинимо данас ми, ученици Христови ? На жалост, ни ми нисмо много, а скоро ништа бољи од безбожних Јудеја; и ми смо слаби и колебљиви; и ми се љуљамо и заносимо баш као и оно но ветру слаба трска. И ми смо у стању данас оно кудити, што смо јуче хвалили; и ми ћемо данас оно ногама газити, што смо јуче до неба уздисали, у звезде ковали! И ми брзо и лако, радо и весело трчимо у оно друштво, које устаје и виче на овог или оног брата евог, а нит' знамо, за што, нп кроз што. Доста нам је то, да нам само когод за некога нришане: ово је рђав, непоштен човек, он је то и то урадио, ово или оно згрешио — и ми ћемо на тог човека викати, тог човека гонити, том се човеку светити, и не питајући и не разбирајући, да није, можда, онај човек устао, и на другога, на брата свога викати почео, из какве мржње, злобе и пакости, а баш и из какве освете.