Srpski sion

бр. 32.

„ (ЈГЦ^ПИ

1Л.

дивпш се од сваке малодушности, могао се Богу принети чисти дар, а други у јесење доба." (Прав, 5.) (Наотавиће се)

Михајло Букоровић (Српски еликар) (1730. год.) Михајло Букоровић родио се у Бискупији у Далмацији од прилике 1730. год. — где се из његове породице још и данас неких двадесет кућа налазе. — Исти Михајло, са старијпм братои својим ГГорфиријем, доселио се из Бискуиије амо око 1754. год. и то: старији брат Порфирије у М. Бездин, где се и закалуђерио, и тамо је ире 1820. год. и умро, — а млађи брат Михаило у Печку где се оженио и као живоиисац све до смрти 16. нов. 1817. год. сликарском радњом бавио, и у више цркава иконостасе и иконе насликао. — За доказ да је у оно време један од најодличнијих живописаца био, доказују нам више икона које се и данас како у неким црквама, тако исто и но приватним кућама налазе, наиме: У Печканској правосл. срп. цркви налази се икопа Св. Тројице у висини 117, ширини пак 97 центиметара са натписом и подписом овим: „Отац кћер, син же матер, дух свети невесту, венчајет венцем слави Марију пречисту. — Царска кћер, Царска мати, Царска је невеста, достојна Царска венца Марија пречиста — писо Михајло Букоровић. 1815. год." Друга икопа Св. Тројице, исте висине и ширине у кући старијег брата мога Ђорђа Букоровића, са истим натцисом и потиисом. ТреЛа икона Св. Тројице у истој висини и ширини у кући Јевте Крадигафа са истим натиисом и потписом. Даље у мене, налази се једна икона иресвеме Ђогородице у висини 104, ширини пак 80 центиметара, са натписом и потписом овим: „Оије искиное нзокраж«није чудоткорнаго окраза прескАтијл Богородици Еездинскија, и д'кжс и доск/|"к прекивлет исцеленијд источлјд к ск-к^х к-кроју прис^од^кфИ/и 1 '. — писо Михајло Букоровић 1812. године". Икона иресвеше Богородице у истој висини и ширини у кући Ђорђе Роже (Ружића) са истим натписом и лотписом. Икона иресвешс Богородице у истој ви-

сини и ширини у кући удове Гђе Милке Карачони са натписом и потписом овим: ,,0 кто тев-к Л 1 оеит о млти влаглјл, сел^у готоко лгкстл средЕ рајл 1798. год," Икона иресвеше Богородице у истој висини и ширини у романској цркви Комлошкој (Арадско.ј жупанији) са истим натписом и подписом. — и т. д. Затим, има више других икона и портрета тада бивших архимандрита и калуђера у М. Бездину. — А по тгричању мојих пок. старих родитеља, Михајло Букоровић је живописао и иконосгас како у овдашљој српској за сад романској цркви, тако исто и иконостас Ман. Бездина; — пли не имајући нужне иодатке о томе не могу то доказати. Михајло Букововић нреминуо је у дубокој старости својој овде у Печки 16. нов. 1817. год , оставив иза себе 2 сина и 4 кћерке, од којих се до скоро иреко 250 душе насторили, али данас једва се њих 40—50 унучади и праунучади у животу налазе, међу којима се и ја потписани бројим. У Печки, 17. маја 1901. Јереј Григорије Букорови$ парох. администратор. * Још један ерпеки еликар Јаков Недић (1786. год.) Моме жестоко нападнутоме и оштро осуђеноме опису „Две иконе" изашломе у прерано преминуломе „Браничу Православл^а" (год. 1895. бр. 1 и 2.) допустио је иреч. г. Димитрије Руварац умесност и признао важност једино тога ради, што сам у истом опису исписао запис са једне од тих двеју икона, из којега је записа он дознао за једног њему „ненознатог" Србина сликара, што је њему, као скупљачу животописа Срба сликара, добро дошло. Но тај Србин сликар не беше до тада непознат тек једноме г. Д. Р-цу него је он још и данас непознат не тек само Србима у опште, него баш и оним Србима, који ставише себи у задаћу ту трудну, али похвалну работу, да где 1 од могу истражују, од кога год могу распитују за Србина сликара. Тај Србин сликар непознат је и моме врло поштованоме, у Христу брату старијем, Лазару Богдановићу, свештенику Осечком, који се