Srpski sion
в р . и.
ни благодатног препорођења и других тајана. То је друга црта рационализма лажни оишимизам и одбацивање свега, што носи на себи печат више помоћи. Она нема смисла и без ње све може бити добро?! Преузношење знања и науке, у којима се састоји једино исцељавајуће средство од беда и невоља људских, или т. зв. иншелектуализам — сачињава трећу црту рационализма, откуд нотиче и сам његовназив. 3 Ма да је јерес Пелагијева одбачена од многих Западних сабора, а на послетку и од Ш-ћег васељенског Сабора, ипак јој се траг није утро, него у свима религијозним нокретима на Западу она се свуда изнова јавља; кад и кад у правој Форми, чешће пак у блажијој т. зв. полупелагијансшву. При сваком овом нојаву тежило је пелагијанство, да сву област вере и морала узме у своје руке и но свом их рецепту удеси. Како је рационализам изникао из семена, које је Пелагије посејао? — тешко је одговорити. Да се тачно опише, морала би се прелистати сва и торија Запада за 13 . и више векова, јер и само пелагијанство, како смо горе споменули, води своје порекло у ранијој историји Запада. Главна нак тешкоћа састоји се у томе, што се је у светском покрету, који је спремио последњи страшни наиадај на Цркву од стране рационализма, мењала срећа: опо, што је добро било у Цркви, влашћу непријатељском, преокренуто је у зло, дочим Промислом Бо?кјим из најгорег зла изишле су добре носледице. Зато ћемо се овде ограничити само на главна места: 1.) Оделење западне Цркве од цркве васељенске. 2.) Појав протестантизма и 3.) Појав нове ФилозоФије на рушевинама средњовековне схоластике. (Наставиће се). 3 Подробније о томе у ацологетским лекцијама Лутарда — ХХХШ. и даље. „Апологија Хришћанска" превод од А. Н. Лопухина, стр. 5*3. и посл., С. П. Б. 1892, издање И. Л. Туаова.
Проповед на Уеекованије. „Њ достонтж твк-к" Тек што је почела да руди зора Хришћанства, а већ се обзорје покривало крвавим пегама. Јеванђеље нрича, да је пред доласком
С тр. б?д.
у свет Христа Спаситеља био човек послан од Бога, по имену Јован (Јов. 1, 6), да приправи нут Господњи (Марк. 1, 2). По сведочанству Господа Иеуса Христа ниједан између рођених од жена није био већи од Јована (1ук. 7, 28). Родивши се по особитом навешћењу Божјем, од престарелих родигеља, он их изгуби у доста раним годинама. Растао је и израстао он далеко од људи у дивљој пустиљи, далеко од лукавог и лицемернога друштва, утецај којега не имађаше на њега свога примамљивога и штетнога значаја. Видите ли га, браћо, исушенога од глади, опаљенога од жарких зракова полудневнога сунца, одевенога као последњи, пуки сиромашак? Чујете ли његово обличење пламено, неумољиво, које пада, као ошгри мач, на сва безакоња, која он сретне? Ништа нема силе да га заустави. Он говори истину свима: знатнима и простима, богатима и сиромашнима.. . Он навештава свима суд великога и свемогућега Бога, суд, од кога нико се не ће моћи сакрити; он показује на приближавајући се дан божанственога уздарја; он поражава срца упорна ј и даје милост само ономе грешнику, који са признањем своје кривице, пун покајања долази к њему и моли оироштаја. Његова проповед о покајању и поправљању живота узима веће размере. Свуда поклањају пажњу његовим речима, свуда се примају његове поуке; његово име ствара по целом крају велики и при том освајајући утисак. Глас његов све је поколебао.. Пустиња Јорданска испуњава се густим гомилама људи, који долазе к Јовану из Галилеје, Јудеје и особито из Јерусалима. Шта више сам цар Ирод. и он се заинтересова проповедником покајања — Свегим Претечом и зове га к себи у свој махеронски двор. Чини се, шта може бити лепше и милије за човека, него пажња и расположење људи силних света овога! Чини се, шта може бити пријатније за човека, него живети у двору царском! За овакову милост потребно је било благодарити цару и хвалити га и узносити; али није тако било. У двору царевом Светом Претечи догоди се да види срамно позориште: цар јавно живи са женом брага свога Филина. Частољубива и грешна Иродијада оставља свога мужа, долази у ближу везу с Иродом, постаје царицом и изнаша на престолу сву гнусобу владања свога.
„ОРПС&И сион*.