Srpski sion

Бг. 36

Стр. 613

могу бити примљени у клир црквени, јер су на њима не само телесни недостаци, него и умни и наравствени (ап. прав. 79). 9 9 в. Ммаш : Правила I. стр. 154.

„Епископ Михаило" и Епархијека Управа горњо-карловачка. Нека господа у новије вријеме учестала су својим нанадајима у новинама на високопреосв. господина Еиископа Михаила и Еиархијску Управу горњо-карловачку. Не мислим нх овим прекидати у започетој работи; нека онн наставе свој занат, а, ја ћу само изнијети онима, који би рад истину сазнати у цијелој овој ствари, два три факта, да се види, како се нешто на свијету приказује, а како је у самој ствари. Вели се, да је велики неред завладао у дрквеним општинама зато, што се не сазива епархијска скупштина. То се само вели, али они, који знаду „д.јелокруг" епархијске скупштине, знаду и то, ца не може због несазива те скупштине неред завладати у црквеним оаштинама, него само међу онима, који једва чекају епархијску скуиштину, да супституисаним члановима у три одсјека Епархијске Управе рекну: „устани де ти, да сједнем ја." А што је најсмешније, највећу је вику и ларму у Ј1ици подигла због сазива епархијске скупштине особа једна, која је толики неред у својој дрквеној општини, као предсједник њезин, учинио, да му се је морало одузети пасивно нраво избора у црквено-ошптинској управи на дуже времена; а та од њега жељена епарх. скуиштина морала би му одузети за увјек. Дакле, Њ к-кста чеш просита. И ако су наводно у сва три одсјека Епархијске Управе горњо-карловачке „све сами супституисани чланови", није се никад ни један одсјек њезин утјецао на државну власт против одлука наших највиших автоном. власти, као што је то учињено н. нр. у вршачкој епархији, у којој је епархијска скупштина изабрала енархијске власти, и „незадовољни народ добио гаранције, да ће бити реда и правичности, а не пусте самовоље". Јелте, како је ово смијешно. Још је смијешније кад поред чл. XXXIX. „привр. уређења Епархија" од 17/29. маја 1871. год., који гласи: „Доја- ј

кошњи судски постунак задржава се до даље наредбе," а то не значи ни више ни мање, него да је отворен призив на државну власт (§. 52. Деклараторије од 16./7 1779. и 18. Конзист. системе од 25./3 (5./4.) 1782. кад баш они, велимо, који су створили на српском народном сабору чл. XXXIX. „привр. уређења Епархија" од 1871. „строго оеу!,у,ју" „опасан и незаконит ноступак" оних, који се утјечу на државну власт! 1Ли гаНо? Е, али „предсједник црквене онштине с платом"?! Ја бих вам, господо, на то рекао само: нокрите голотињу пред свијетом, срамота је. — Јест, предсједник у црквеноЈ општини петрињској има плату али како и запгго? — Зато, што се ни један, а ма баш ни један грађанин у Петрињи није хтио примити предсједничке части. а тек предсједник у црквеној општини мора бити. Шта је остало? С мањим злом избјећи већем, Међутим г. Јово Воркапић, тај чудни предсједник, захваљивао се је пред прквеном скупштином на плаћеној части — и гле чуда,! Скупштина му не уважа.ва оставке. А тако исто стоји и са нашим конфесионалним школама. —- Зна се, да надзор наших школа зависи од школског референта. И Епархијски Школски Одбор предложио Је високосл. ШСавјету, да се именује привремени школски референат, док сабор — а не епархијска скупштина — не изабере редовног. Зашто томе није удовољено, није овде расправљати. Још ћу само нешто споменути прије него завршим. Све би се опростило како тако Епархијској Управи и „епископу Михаилу", да не наређује дисциплинарне истраге „против свештеника, који спадају међу најбоље свештенике ове епархије". Да богме, зашто да се воде истраге?! Кад је у нашој ,,народној" опозиционој журналистици злочин против Српства и цркве: назвати највишег поглавицу црквеног званичном титулом „Његова Светост", а поглавицу епархије горњо карловачке „високопреосвештени-', ваљда да се не квари народ, онда је са свим логично, да не треба казнити оних свештеника, који се погрдно изражавају о овом Епискоцу и епархијским властима. Напротив, по новинарским канонима — ти су свештеници „најбољи свештеници." Штета, да их патрони по новинарским редакцијама нису