Srpski sion

„СРПСЖИ ОИОН."

!>*■. 36

надлежнн одликовати норед „поиуларитета", још и црвенијем пасом. За вођење дисциплинарне истраге обично налазе узрок у „терорисању" „епископа Мих.ила" према оним свештеницима, који су бнли на свештеничком збору против измјене данашњег саборског изборног реда по свом „убје^ењу." Прије свега да видите, какво је то убјеђење код неких свештеника, навешћу вам један нримјер. Један свештеник при гласању свом нротив измјене данашњег изборног реда за срп. прав. нардоно-црквени Сабор мотивисао је тај постуиак тиме, што неће, да се „цијепа од народа", а недуго посље тога, усљед тужбе свога ,,народа" био је на епитимији у манастиру Гомирју ради истјазапија. Ето, то су оне везе, које су га везивале са народом његовим. Вели се, да „епископ Михаило" терорише своје свештенство због споменутог гласања за измјену данашњег изборног реда, а истрагом се установило, да су — напротив свештеници неки терорисали браћу своју. Ово се посље још боље утврдило, кад су неки од оних свештеника, који су пред повјереником записнички признали, да су од неких свештеника терорисани, «ад су, велим, неки од тих свештеника од страха морали у некаквим својрм „изјавама" онорећи оно, што су својевољно рекли е потписали, не жацајући се при том изјавити, да су „ лудо " ону прву изјаву потгшсали. — На није на том остало. Ти исти свештеници хоће да теоришу свога Епископа — Дијецезана, са некаквим „збором народним," да не учини онако, како би морао. Вели се и то, да се високопреосв. господин Енископ Михаило неће да брине за редовно добивање плаћа свештеничкијех. Јест, господо, побринуо се био високопреосв. г. Еиискои Михаило за пут и начин како би свештенство горњо-карловачке Дијецезе уредно добивало своје плаће — чему су св.једок сви свепггеници у овој Дијецези —, али се нађе неки поиггени братац, па наниса у „Бранику" како Он шурује са преузв. г. Баном и жели баш иушем уредног давана илаЛа светтенички■ јех подјармити свештенство Бану. И сад се сматра са свим поштеним нападати високопреосв. г. Еиископа Михаила због плаћа свештеничкијех?! Нека наставе нека госиода започету работу своју, нека називају и даље тражење истине „терором", а суђење по канонима ,,најнримитивнијим суђењем"; а српски листови политични нека и даље отварају странице своје таким истинитим чланцима, јер то ће им служити на дику. — I

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Парастос епископу Никанору.) У спомен благоупокојеног епископа Темишварског Никанора ПоповиИа служеи је парастос у прошлу недељу у Новосадској св. саборној цркви, по наредби високопреосвештеног г. епископа Митрофана Шеви^а, који је на парастосу и началствовао. (Троносаве Будимске Цркве.) Православна српска црквена општина Будимска прегла је примернои истрајношћу к обновила је темељном оправком свој храм, на духовну радост честитих Срба Будимаца н на славу Св. Правосдавља. Осим оправке св. храма, подагла је иста општина и своје старо приземно школско здање на један спрат, те ће сада у њему бити и школа и велика општинска дворана. Уз то зида општина према цркви велико ново здање, у којем ће бити стан протин — парохов. У прошлу недељу је високопреосвештени г. епископ Будимски Лукијан БогдановиЛ троносао новооправљену цркву и положио камеи темељац новој општинској згради. Тај дан су Срби Будимци са својом браћом из Пеште прославили веома свечано. (Саборски Одбор) сазван Је у своју седниду за 25. септембар (8. октобар) о. г. (Епархијски Школски Одбор Будимски), имао је 24. авг. (6. септ.) о. г., под председништвом Његова Високопреосвештенства г. епископа Лукијана БогдановиИа, своју седницу, у којој је пзмеђу осталога решено: У ствари учитељског огрева у Рац Мечки, који је од сиахилука у Божоку добивао, да црквена општина све исправе у тој ствари ноднесе, да би се могла представка на министарство поднети. — Разаслате су некоје књиге од минпсгра послате, учитељима и учитељицама на проучење. — Пошто управни одбор Пештанске жупаније хоће у интересу бољег похађања школе, да измене ферије школске, и да их премести у оно доба, када нема пољских радова, то су упућени месни