Srpski sion

О тр. 688.

„СРПСКИ СЛОћ.

Б р . 41.

рају на томе, да се све у свијету развија — па и говор. Ми на ове тако рећи ревултате научног истраживања нећемо ништа од своје стране рећи, већ ћемо пустити те научењаке саме — управо преставнике — да они своју пошљедњу кажу. ГГрву од ове двије теорије заступао 1 - е особито Хердер, који је за своје (ономатоиоетско) учење о постанку говора добио прву награду од берлинске академије, коју је иста расписала за најбоље ријешење питања о постанку говора. Пред крај свог живота оцртао је Хердер или боље оцијенио то своје дјело (као што нам износи Кауленс о. с. 112.) овим ријечима: да је то „8сћпД ешев Ш1201ре1з" и да „сИе Вепкаг! сИезег РгеЈзвсћгШ ћаће аиГ Шп зо шеп1§ ЕшПизз а1в даз ВЛсЈ, даз ег §егас!е ап сће ТУапс! па§1е", а по ријечима др. Милера: „Негбег зеЊв! §аћ §е§еп (Заз Епс1е еејпеа Еећепз вете во еИп§ тегШе1с1Ј§1е Тћеопе (1ег бо§епапп!еп Опоша1орое1а аи! ипс! ги1е1г1 ше 1п е1пет АпГа11 \ т оп Уегг\уеШип§ ги Вепеп ићег, т/сће Ме Зргасће аЉ Лигсћ ет 17ип(1ег о^епћаН апзаћеп (о. с. I. 314.) Обадвије ове горе споменуте теорије заступао је један од најзнаменитијих научењака на пољу лингвистике, професор на оксфордском универзитету др. Макс Милер, који и ако призиаје, да „без хришћанства не би никада дошли до онаквог знања о човјечанству и о говору, каквим се сад поносимо" (о. с. 109 ), јер хришћанство је порушило онај зид, који је дијелио народ од народа, 4 имајући увијек пред очима девизу: сви су људи браћа, ипак се није хтио задовољити учењем хришћанским о постанку говора. Он се шта више трудио, да се у његовом учењу не на^е ни једва реченица у којој би били „научни аргументи са богословскима помијешани (о. с. стр. 127.) и зато је измишљао којекакве баувау и пах-пах теорије. Па шта бијаше његова пошљедња? Као и његов претходник Хердер, о ком се он мало иронично изразио, тако је исто и он дошао до тог коначног увјерења: да су те тео4 Ср. поел. 1'ал. Ш. 15—28; Римљ. X. 12 и I Кор. XII, 13.

рије сасвим недовољне за разјашњење постанка говора и да се за то морају напустити". (о. с. 309). 5 Јасну слику о постанку говора дају нам ове ријечи др. Милера: баш у оној тачци, у којој се човјек раставља и дијели од животињског свијета, при првој појави разума, као откривења свјетлости у нама, налазимо ми истинито и право родно мјесто говора (о. с. 334.), А мало даље опет вели: одавно се увидјело, да је говор такво обиљежје човека, које га јасно дијели од других створова, а исто се тако и то увидјело, да поимање опћих идеја, моћ абстрактног мишљења (Аћз1гасћопзуегто^еп) чини између човјека и животиње тако јаку преграду, која се не може пробити; то пак и једно и друго јесу само различити називи за једну те исту чињеницу у грчком значи говор Хоуод, али Аоуо$ је и сила душе, која чини основу говору то је разум .... говор и мисао су нераздјељиви; ријечи без мисли јесу мртви звуци; мисли без ријечи нису ништа. Мислити значи безгласно говорити, а говорити значи гласно мислити". Из овога можемо видјети, да се и најбољи преставници те науке (лингвистике) не слажу са тима и њима сличним неоснованим хипотезима, и да се напротив држе у својој науци оних истина: да дар говора припада природним и урођеним способностима човјека; да је човјек по природи биће разумно ; да је говор, ма и у најпростијој форми, исконска принадлежност и особина, која разликује човјека као човјека од других бића с . Завршујући овај свој рад можемо слободно рећи: нема доказа, да су наши прародитељи из почетка или бар њеко 5 Опширније о том види Бг. Уо^таии, Бг. М. МиЛе« Ваи.\уаи Тћеопе ипс! с1ег Цгзргип^ <1ег Зргасће, стр. 2 — 7. 6 К. \У. Г,. Неуве, бузгет <1ег бргасћшззепзсћаЊ, ВегПи 1856 (издање др. Штаинтала) вели на стр. 48. ЛУепи шап 1шп АћзЂаттип^ с1еб ^апиеи Меп8сћеп^е8сћ1есћ1;е8 уоп е1пет Рааге апттт^, 80 тиза, \у1е е1п ТЈг^урив <1ег МепзсћНсћкеИ;, во аисћ е1пе ХЈгзргасће ап^еиотеи \уегс1еп, ип(1 идуаг в1пе § б МП с ћ е, уо11котепе. А мало даље вели, да, као што су данашње разлике међу људима само Формалне од нратипа, тако су исто и разни језиди постали од ирајезика т. ј. да се у том види утјецај нада.