Srpski sion

С гр . 738.

.СПРСКИ

СИОН."

Б р . 44.

сладостима; ни чим се одова, да ли свилом и кадивом или ритом сиротињском; велим не гледајући на све то, јер је душа нашег ближњег слика и прилика божја, која ће све да преживи и богатство и звање и част и славу, све — све, и јер си иутник и ти, а путник је и он ка једној далекој мети, ка мети вечности, где престаје свака разлика и где ће се сваком само по правди и по делима судити. И тако, благочестиви Хришћани, из до садашњег видесмо и уверисмо се, да је љубав најлепша, најдивнија и најмоћнија од свију врлина хришћанских; Она је врло ретка, за то се она и уважава тако јако како на небу тако и на земљи; па имајмо таку љубав ирема сваком шта више и црема онима, који нам љубав — л>убављу не враћају, те не радимо ово, на што нас слабости наше драже и нодстичу, него увек пн.>, што нам Бог зановеда; јер Он вели: „Љуби ближњега свога као самог себе ." Амин. В. Ст. М. 10/Х. 1901. П. А.

Једна погрешка у Вуковом преводу, „нови завјет Господа нашега Иеуса Хриета." Из књиге Ј .Д-клнЈи скАТћ1)(х апостолх" гл. 1., ст. 4. „(гх ни<ииже н мдми" превео је епископ Платон Атачацковић „с њима и једући." Тај израз у лат. проводу (Вулгати) гласи: „е1 сопуезсепз." Лутер га је превео са речима: „а1з ег з1е уегваттеИ ћа11е," а но њему ван сваке сумње и Вук са речима: „и сабравши их." 'Гај иревод одобрава г. Живановић у „Зборнику" на стр. 668. Ко сад има право, да ли преводиоци црквено-словенски и латински, или Лутер и Вук? Одговарам: нрва два иревода, су добра, јер се држе грчке матице, а друга два превода су погрешна. Та разноликост у преводима долази од једие штамиарске погрешке у грчком тексту „издањабританскога и иностранога библијскота друштва." У грчкој матици горе наведени израз гласи: „ха1 ацуаиХ^6[А8У05" а у издању британскога библијскога друштва „ха1 аотаХ^бр^ое" Те две речи имају разнолико значење. У рукама ми је грчко-хрватски речник Ф. Петрачића од год. 1874, те оам у њему забележио стране: 36, 138 и 804, и на њима штамнане речи :

сШ^со, абХ^ор,ас и ацуаиЖа. Ако се узме значење нрве речи, која је ваљада штампарском иогрешком ушла у грчки текст британскога издања, онда ће превод Лутеров и Вуков бити добар, дакле „и сабравши их." Алн се више мора веровати критичком издању грчком, него ли некритичком издању британскога друштва. Према значењу речи абХс^орш и омтИа израз грчке матице аоуаоХс^6|Ј.бУо-д мора се превести овако: „боравећи с њима или саставши се с њима." Петрачић још даје значење: „боравећи мод ведрим небом," што врло лепо одговара ономе, што баш хоће да изрази реч аиуаоХс^6|А5Уо$. Сад да разјасним, како је могао ту реч оригинала црквено-словенски преводилац превести са речима „сх нижиже и гадми," што је сасвим једнако и са латинским изразом „е! сопуевсепв", јер једно значе. Оравнити треба пре свега Лукино јев. глав. 24, ст. 36 -50 и Дела св. ап. гл. 1., ст. 4 — 8. На крају свога јеванђеља описује св. Жука, како се Исус Христос Јавио својим апостолима, (састао се дакле или боравио с њима) кад су они седели у јерусалимској горници и елушали приповедање Луке и Клеопе, како им се васкрсли Господ јавио на путу у Емаус. Да увери своје аиостоле, да је Он заиста, јер су се они били уплашили и мислили, да вице духа, Исус Христос их је запитао: имате ли овде што за јело? А они су му дали комад печене рибе и меда у саћу. И он узевши јео је пред њима. 'Гом приликом рекао је Исус Христос апосголима својим: „Ја ћу послати обећање Оца мога на вас, а ви седите у граду јерусалимском, док се не обучете, у силу с висине." Свега тога сећа се св. Лука и на почетку књиге Дела св. ан. и у ст. 4. нонавља речи Снаситељеве. Знајући све то преводиоци, зар нису смели слободпо превесги реч аиуаиХ^бјлеуод са „сх ннл)ижЕ и гадкш" и „е! сопуезсев?" Место да кажу: „саставши се с њима или боравећи с њима", они казују, шта је Исус Христос учинио, да увери апостоле, да је Он заиста. Тако су и никако другачије могли постати изрази у црквено-словенском и латинском тексту. Ко те изразе преводи са речима: „с њима и једућн" или „и једући — може се додати у тумачењу — једном приликом — с њима," (као што сам и ја учинио и штампао у Срп. Сиону"), тај иреводи добро а не греши ни против оригинала. Нреводи — Лутеров и Вуков — нрема