Srpski sion

Б р . 46

„СРПСКИ ОИОН."

С тр . 773

стално, а црквена година, која нам сваки дан износи на углед којег светитеља или самог Спаситеља пред очи, биће жива књига, која се преко године ирелистава, те нам износи дневно по један лист на читање и силно нас сваки дан васпитава. То ће бити свакиДашња стална проповед, која ће често моћи заменити црквену нроповед и школску катихизацију. Тада ћемо са жудњом очекивати богослужења, а учествовање на њему биће нам права наслада. Ако смо пак у цркви, не ће нам ни врата паклена моћи нахудити. Около цркве ударају вали узбурканог мора, витлају се чудовишта морска, олујина бесни, али Њој ништа не могу — јер је она на камену саграђена по речима Христовим. Механично учествовање у црквеном животу јесте болесна појава у нашем народу и ми не смемо дотле мировати док не уведемо народ у разумевање свега онога, што је иотребно за живо учествовање његово у томе. А то ћемо само тако постићи, ако поуку у том проширимо на доба зрелије и на сав живот човечји и пренесемо га и у породицу. Међутим само једно покољење треба научити појати и богослужење разумевати, оно ће после створити предање о том и друга покољења учити. Али наше тривредне, здравсшвене, друштвене пошребе зар не треба да ирешресамо? Зар смо ми у шом иогледу довољно нопредни ? Зар не шребамо и у шом узајамне иоуке, савеша и помоЛи ? Не знамо ли да ~Ке се у XX. веку снага народа једног највише по иривредиој снази његовој мериши, а вредност његова ио култури његовој? Зло непрестано зло рађа, у друштву кипи и ври, и дрмају се основе његове. Хоћемо ли чекати да нам зло и невоља преко главе нарасте? Бедни наш народ! Он не би био рђав по себи, али се лако изопачи и пропада, јер се на многии местима слабо на њега пази, за њега мари и брине; он је често сиротан, остављен, незналица. И мораће за цело пропасти, не може се поправити, ако му верско васпитање у помоћ не дође. Дао Тосиод да ово иослужи нашем свешшепству и учишељству за иотстакнуЛе, да

ово или слично овоме иокрену и сисшемашски руководе! Дао Госиод да се овакова ствар код нас одомаћи! Да се у црквепим средишшима (еиархгјским или ирошоиресвишерашским) саставе стручни одбори, који ~Ке ше сашанке у ои&инама надзиравати, савешима уирављаши и за машеријалну сшрану њи-хову сшарати се и агишовати. Нека благослов. с неба сиђе на ово дело, те нека од горушичина семена постане граната биљка! Ко год је иозван од иншелигенције (на селгша свешшеници, учитељи, лекари и оиИински бележници), нека се искуии иод шу засшаву, на којој иросвета иише, те нека за народ чишају, ироиоведају, певају, иишу и иесме састављају! Власти нека препоруче и потпомогну ову ствар! Народ нека захтева од својих свештеника и учитеља, да му ту љубав учине! Свештенство и учитељство нека се о том саветује на својим исповедањима и зборовима! Покажимо ми из градова пример многима ! Оснивајмо и похађајмо те племените састанке! Ако се и не надамо свагда на њима занимљивога и за своју струку кориснога наћи, ради примера другима то чинимо, ради дизања одушевљења за ту ствар и ради истицања вредности те ствари. Иначе смо за осуду, ако претпоставимо таму и самртну сенку, ако пружену прилику не употребимо, те тако ни себи, ни другима примером не користимо. Зшјмо и то да ко здраву храну не иодноси, шша више од ње се гади, тај је без сумње болестан. Нека и не замере за ово ни они, који би се могли противити томе. Нека буду уверени, да је ова мисао из чистог земљишта поникла. Она је оваплоћени део љубави, од које је пуно срце једног пријатеља народа за славу Божју, бољитак и снасење ближњих својих. Напред браћо! Нека се светле добра дела! На светлост, на висину! Нека се одели светлост од мрака! Немојмо сакри • вати вере ни науке нити то само за себе чувати, него јавно, одушевљено, сакровова проповедати! Готови будимо и за то, да /