Srpski sion

„ОРПСКИ СМОЕР.

(Ј тр . 807.

Свирчевић, који је досад од Шк. Савета иривремено иристављен био иа овој школи, а за учитељицу је изабрана већином гласова досадања привремена учитељица исте школе, Иванка Малешевић". (| Ђор^е Маркови^,) учитељ Бачко Петровоселсгаг, иреминуо је после дводневног боловаља 21. нов., а сахрањен 22. иов. после подне. Родио се 1842. г. у Н. Саду а учитељем постао 1862. прво у Мохолу једну годину као привремени, а за тим као сталшг непрекидно у Петровом Селу. Као учитељ био је врло савестан и марљив у извршењу својих дужиостп како у школи, тако и у цркви. Појањем својим, особито у млађе доба, веома се одликовао. Лака му земља и вечаи му спомен! (V спомен стогодишњице смрти архимандрнта Јована Раји$а) приређује ботословско књижезно друштво „Слога" уз пријатељско суделовање тђице Милане Стојаиовића и гђице Милене СимеоновићЧоквћа у уторак 11. (24.) децембра 1091. године свечану прославу са овим распоредом: I. Нре подне у 11 сах. у грњој св. Ваведенској цркви свечан нарастос. II. После подие у 4 сах. у гимназијској дворанп свечана седница с овим програмом: 1 ) Молитва: Бортшшскш: „Чертогт. твои\ . . нева збор „Слоге". 2.) Председнпк отвара седницу. 3.) Јован Живојновић: „Пролог", говори г. Н. Барачки, богослов II. године. 4.) „0 архимандриту Јоваиу Рајићу", говорн г. Св. Пегровић, богослов IV. године. 5.) Из Рајићева спева „Бој змаја са орлови", декламује г. Д. Стефзновић, богослов I године. 0.) И. Вајић: „Прискорбна горлнце", несма нз Рајићеве трагедије „Пар Урош V.", пева збор „Слоге". 7.) Једио Рајићево писмо, чита г. Сп. Николић, богослов Ш. годиие. 8.) „Минерва и Сербл1л", дијалог из Рајићеве трагедије „Цар Урош V.", приказују гђице: Милена Симеонотић-Чокић и Милана Стојановнћ. 9.) Председник затвара седццу. Пре и после свечане седшше биће изложени Рајићеви штампани и руконисни радови. (Богословско квижовно друштво „Слога" у Карловцима), за школску годииу 1901/2. овако се конституисало: председпик Светозар Петровић, подпредседпик Јовап Крајновић, I. тајдак Сиасоје Николић, II. тајник Сгеван Стојановић, благајник Стеван Стратимировић, књижничар Ненад Варачки. (Квижевни Одбор Матице Српске) имао је у четвртак 22. иовембра (5. дец.) своју редовну седницу под председииштвом А. Хаџића, председника друштвеног. Од предмета наводимо : Средпшњи одбор хрватских књижевника захваљује Матици Српској иа честитци приликом Марулићевв прославе.

— Узима се на знање извештај секретарев о састанку редакциоиог пододобора, на ком је установљен распоред Књига Матице Српске. Књига за народ за год. 1902. и 211. књнге Летописа. Програм по ком се мисли удесити Календар за год. 1903., донеће до наредног састанка члан Тих. Остојић а до тог рока донеће и програм, по ком би с« за више година удесиле Књиге за народ. — Умолиће се писци, да напишу радове о нашој автономији и шта је с њоме у везп. — За Књиге Матице Српске установљен је овај ред : „Успомене из нашег народноцрквеиог живота" од дра Теодора Мандића, „Автобиографија дра Јоваиа Суботића", „Косово", опис земље и иарода, од Бранислава Ђ. Нушића. Књиге за народ биће ове : „Запати, занатлије и наш народ" (свршетак) од Љубомнра Лотића, „Вииоградарство", од Јована Живковића, „Српске народне приповетке" од Радивоја Врховца, „Свети Сава" од ироте Јована Вучковића, „Збирка уметничких песама" по редакцији дра Милаиа Шевића. — Узима се на зиање извештај секретарев о саставку пододбора за књижевна издања Матице Српске. Према том ће се Летопис и Књиге Матице Српске штамиати у 3000 примерака. Повишена је, због скупе поштарине, претплата свију издања за иноземство ; за Угарску, Аустрнју и Босиу остаје старацена. — Прпмљена је за Летопис расправа Благоја Бранчића „Михаљ Верешмарти". Издају се на оцену: „Лирскп покушаји" од непознатог иесника, „Морис Баре", ц „Парискн дојмовп" од А. Г. Матоша. — Враћају се писцима, рукониси: „Што је добро?" дру Дан. Трбојевнћу и „Сликај). Антоколски" II. Лагарићу. (•(- Јеромонах Никанор Даниловац), брат мапдстира Кувеждина премииуо је у болиици Митровачкој, где се је па лечењу налазио. Нека му је лака земља и к-кчнаА па/МАТк! У Србији. (Добротвор српске трговине.) У Београду је недавно умрг>о трговац Никола Радојковпћ, којн је све своје имање у вредности од 700.000 двнара завештао на корист српске трговине. У свом Ј >авештају одређује овај ретки доброгвор ово: „Да се нриход од имања ирикупља дотле док се накупи толико, да се може подићи савремена зграда за српску Академију Трговине. Да пмовином управља одбор, кога ноставља на цео живот, и у коме ће бити ова лица: Димитрпје Радовић, Аћим Чумић, Борнсав Тодоровић, Пера И. Јовановић и др. Воја Вељковић. Да опи одмах изберу трп лица, која ће по реду заузиматн упражњена места одборника. Да одбор сваке годиие даје три награде оним