Srpski sion

Бг. 51. ,(ЗМС КИ се неминовно рађа код детета неуважавање предмета религије, навика на индиФерентни одношај према светињи и т. д. Што се тиче одраслих људи, њима се спољашњи онит у области религије на широко открива са евом Фактичном области историје хришћанства. И са ове стране, сваки човек који часно мисли, схватиће, увидеће, да Хришћанство није ма каква доктрина или нространа" ФилосоФема, основана иа једном назору, него читави низ историјских Факата, објективно емииричког карактера, исто тако тачно и шта више научио утврђених и доказаних, као и који му драго природо-историјски Факат позитивнога карактера, И сва дуга система историјских догађаја, која се састоји из безбројних Факата историје Хришћанства, овенчанаје централним вечним ансолутним и најсветијим Фактом, коме је име Христос Спаситељ. Та само Хришћанство и јест у суштини Исус Христос распети и ускрсли. Ако има људи, који примају само један део учења Христова, одричући сваки значај делима Његовим и још више личности Његовој, то се та појава може протумачити с једне стране недостатним познавањем Јеванђеља, историје и научних метода историјске критике, а с друге стране болешћу срца људскога, која се зове чудобојажљивошћу и кужним скептицизмом, који нема основа. Таковим људима остаје само једно: учити се и учити се. Назори и сама ФилосоФија у ствари позитивне религије Христове са свим су недовољни! Човек непознат са методима науке, са методима историјске критике, судећи уз то о истинама Хришћанства са тенденциозног гледишта, сличан је слепцу, који суди о бојама. — Разуме се, да овакав човек неће бити никада у стању приближити се истини, а још мање ће је познати. Овде је дакле нуждан, као и у природознансгву, експериметгг. Изучавање историје Хришћанства морн бити експериментално уз најстрожију примену историјске критике. „Испитаитч лисднТд," то је најсветији завет за све, који се сумњају, изречен на уста самога Вогочовека. Испитивати св. нисмо значи на широко при-

СИОН," Сет. 849.

мењивати методе спољашњега опита на изучавање свештеног летописа. (Свршиће се.)

Православна Богоеловека Енциклопедија. Читаоцима овога листа познато је, да је у правоелавном руском свету ирошле године, бага на измаку деветнаеетог века (месеца октобра), угледала света ирва свеска и нама данас преко потребне књиге нод горњим насловом. Ове године изашла је и друга свеска, а од сад ће сваке године — до 1905. — излазити по две свеске. — Вредни проФесор Петроградске Духовне Академије А. Г1. Лопухин, уз помоћ великог броја најбољих сила на руској богословској књижевности, почео је 1900-те године, као бесплатан прилог, уз врсни богословски журнал „СтранникЂ" издавати „Православну Богословску Енциклопедију" обећавајући, да ће до 1905. год. тсћшуе изаћи цело дело у 10 свезака — свеска у обиму од 40—45 штампаних табака и са илустрацајама. Да ће пак то капитално дело, по садржају своме и по начину излагања тога садржаја, одговорћти своме задатку, јамчи нам ире свега у ту сврху сакупљено лепо коло све самих нроФесора свих руских духовних академија и'неких универзита, који су искључиво доктори, магистри или кандидати своје струке и на књижевном иољу стекли себи лепа гласа. А већ и из ове до сад изашле нрве две свесне „Енциклопедије" види се јасно какав је план, система и начин излагања предмета садржаја. — У њих улазе сви нредмети по св. Писму, библијској историји и археологији; основно догматично и морално богословље; оића црквена историја, а особито православна: руска и еловенска ; обличавање иноверних вероисповеди, раскола и секата; канонично ираво и пастирска пракса; литургика, агијологија и црквена археологија; проповедништво и историја проповедништва, те ФилосоФија и педагогика — у колико стоје у свези с богословијом. — Особито је обраћена пажња на израду питања по хришћанској аполо гетици и изобличавању раскола и јереси, те је тиме дат настирима цркве готов материјал за одбрану истина религије и православља од нападаја на њих певере и сваковрсних лажних учења. Исто тако, ради црквено-ирактичког интереса излажу се врло исцрпно и питања литур-