Srpski sion
€«-. 138.
„СРПСКЖСМОН«.
В?. 9
је напокон одредила, да се један део у растеретнидама у номиналној вредности исплати, чим се понуђена аверзијонална свота од триста хиљада 300.000 ф. са неколко хиљада смањује, не можемо ми ову понуду својим синодама — као што би смо радо желели -— као резултат узајамног споразумлења поднети, али ћемо за то радо овај предлог са тачним разјашљењем свију побуда, што му за основ служе, синодама са најмогућнијим ускорењем на решење поднети. При том се још једнако надамо да ће сл. срп. конгресу бити могуће, да наше правилно нотраживање у овом погледу одобри и ограничења относно некорисна условља отклони, чим би се дело дело изравнања знаменито припомогло, а наиме ром. делегадији олакшало". На то изјављује српска делегација. „Непризнајући никако срв. нар. неприкосновеном и клирик. школ. фонду карактер општи, као што се од стране ром. делегације погрешно наводи, примећавамо даље, све да Романима и припада право на камату, што срп. делегација пориче. не би им никако у име камате свота од двадесет и пет хиљада 25.000 ф. припасти могла, јер би се од те своте морала одбити припомоћ арадском епископу, припомоћ за стан арадске клирик. нгколе, за стан Вел. Варадске конзисторије, за плату нотару и фишкалу исте конзисторије и за плату карансебешких богословских професора, што за то време износи укупну своту од осамнаест хиљада седам стотина и двадесет фор., 18.720 ф., а осим тога саразмеран део трошкова око управе нар. фондова и државног пореза; напослетку примећава срп. делегација, да у случају. ако се ова погодба од стране Романа не прими, задржава своје право у погледу пустаре св. Симеона и осталих епископских добара у арадској и карансебешкој епархији". Романска делегаци.ја узима изјаву српске делегације на знање. Бр. 10. Романска делегација потражује ГипДив т8(;гис1и8 арадске дијецезе и фундацију Патријарха Рајачића за ром. семинарију. Орп. делегација изјављује, да на то потраживање пристаје. Бр. 11. Романска делегација предлаже, да се исгочни правосл. фондови, којима пештанска де-
путација управља, на два равна дела између срп. митрополије с једне стране и арадске и карансебешке дијецезе које ром. мптрополији припадају, с друге стране на ова.ј начин поделе : а.) Из школског фонда имају се у корист Србаља искључити закладе и легати, који се са поменутим фондом заједнички управљају и који су искључиво на српске цељи опредељени и то: Ђ. Раље, Херцега Албрехта од ОахсанаТешна, Јул. Чокора и Наума Бозде, а остатак у два равна дела поделити. б.) Учитељски пензијони фонд и в.) Атанасије Балле стипендијска заклада има се такођер поделити на два равна дела и то ова последња из тога узрока, што Балла није за сва времена стално старатељство на ту фундацију оставио, и што ће се пештанска депутапија, која школ. фондом управља и на коју су Балини куратори некад своје право на управу нренели сада укинути. г.) Заклада за арадску препарандију као чиста романска није предмет деоба. Српска делегација приста.је на тај предлог и из тог узрока, што би се поменути фондови по саразмеру прилога између Романа и Срба поделити имао, шго би испитивање, колико је од једне или друге стране у те чисто верозаконске фондове ушло, са дутотрајном ликвидацијом скоичано било, те би с тога садања врло скупа управа за дуже време морала иостојати. Сходно том начелу једнаке деобе ових фондова изриче се уједно и паритет обеју странака относно одштете, која је у име фондова против ерара поводом проневерења Недокланског и Захарића нодигнута, а тако исто и у погледу потраживања ерара према фондова за тако звани камерални предујам. Обе делегације слажу се у погледу наведених фондова у Пешти и утврђују даље, да се они записници или друге исправе, које се на те фондове относе, а имају за обе странке важности, душшцирају и свакој странци издају, а остала архива да се нреда Србима на сахрану с тим додатком, да Романи добију потпун списак о њој и да им се у свако доба, на њихово захтевање преписи издати имају. Бр. 12. Романска делегација иште, да се Романима даде манастир Ходош и Снт. 'Бурађ.