Srpski sion

Б*. 9

.СИШК1 СКОН а .

Орпска делегадија изјављује, да стојећи на земљишту споменице срн. нар. сабора од 1865. год. не може у погледу мапасшира ни у преговор ступиши. На то романска делегадија изјављује: Ми узимамо ову изјаву, која наравно свако даље разлагање искључује, са жалошћу на знање и поднећемо је заједНо са чувеним разлозима нашим епарх. синодама. У ногледу помешаних општина углавиле су делегације погодбу, која се овом записнику п ( >д ./• прикључује. Бр. 14. Романска делегација предлаже, да се сваки предмет, о коме се међу обема делегацијама водили преговори, као самосталан сматра тако да се поравнање без обзира на друге предмете, у којима се норавнање није постигло, извести може. Орпска делегација изјављује, да се са нредлогом романске делегације слаже. (Присутни сви потписани). Записник заједничке седнице српске и романске делегације држане 19. јуна (1.јула) 1871. у Ср. Карловцима. Присутни као и пре осим место проте Лазара Стефановића као заменика — Петар Чарнојевић. Бр 15. Њег. Преузвишеност Г. Арсеније Стојковић отварајући седницу позове перовођу, да прочита записник делегационе седнице од 11. (28.) и 18. (30.) јуна о. г. Паровођа Др. Светислав Касапиновић чита записник поменутих седница. Одоставерава се. Бр. 16. Члан српске делегације г. Петар Чарнојевић изјављује, да са обзиром на то, што романска делегација нема таковог пуномоћија, да може поравнање са Србима коначно обавити, него да резулгат преговора са српском делегацијом романским синодама на потврђење поднети мора, од своје стране не може пристати на то, што су делегације свршиле. Изјава г. Чарнојевића има се ставити у записник. У погледу фондова који се у Пешти од депутације администрирају

решава се, да срп. нар. сабор с једне и обе романске синоде с друге стране изаберу по три члана, који ће се заједнички на високу владу обратити с молбом, да се деоба поменутих фондова у смислу српског романског поравнања спроведе, Српски народни сабор относно романске синоде издаће својим изасланицима на ту цељ нужно уиутство. Пошто је Њег. Преузвпшеност Г. Арсеније Стојковић поздравивши обе делегације делегацијони рад као завршен изјавио, и пошто се овај записник одоставерн, закључи сеседница. (Записник су потписали сви присутни ОСИМ П. Чарнојевића). (Наставиће се.)

Спиеак епископа и њихових епархија у грчко-источној цркви. I. Цариградска црква. Архиепискон Цариграда, Новога Рима, и васељенски патријарх Јоаким трећи (по други пут изабран). Његови викарни епископи: 1.) Памфилски — Мелисин, 2.) Оинадски — Евгеније, 3.) Клавдиопољски — Михаил, 4.) Авидски Никодим, 5.) Хариуновски — Генадије, бивши митрополит месемвријски. Митроиолити: 1.) У Кесарији Кападокијској — Јован, егзарх целе Анатолије. Викарни рвегов епископ Назијански — Гервасије. 2.) У Ефесу — Јоаким, егзарх целе Азије. Његови викарни епископи јесу: 1) Илијупољски и Тијатирски — Тарасије, 2) КриниЈски — Теоклит, 3) Анијски — Константин, 4) Иринопољски — Арсеније, 5) Аркадиопољсви — Антим, 6) Евдоксијадски — Доротеј. 3.) У Ираклији и Редесту — Јероним, егзарх целе Тракије и Маћедоније. Његови викарни епископи јесу: 1) Калиупољски и Мадитски — Јероним, 2) Мириофитски и Перистасијеки — Смарагд, 3) Метрски и Атирски — Јоаким. 4.) У Кизику -— Константин, егзарх целог Хелеспонта. Његов викарни епископ Тројадски — Тимотеј .