Srpski sion

о тр . 234.

„оорскм

омие/

б р . 15.

омрази се једном Богу!" Од осталијех дужности према Богу напоменућу вам особито захвалност за Његову преогромну љубав, коју нам сваки дан и сваки час исказује, и поуздање у ГБегову премудрост, правичност и праведност. Доиста, браћо моја, „без Бога ништа" нема, за то и, штогод радимо, р&димо „у име Бога и час добар!" Све, в што Бог дава, подносити се има," било добро, а било зло. Ако нам које добро и узме, „хвала Богу!" „Бог дао, Бог и узео." Што год радиш, ради честито и поштено! „Стави руку на прси и погледај на Бога!" Служи у свему само Богу, јер „ко Бога служи, има добра господара"! Ако те невоља каква стигне, немој клонути духом, већ „моли Бога, да те зло не трне!" Моли се, ако ти је и добро, да ти то добро Бог благослови! Јер имао ко не знам колико, опет „не има ништа без Божјега благослова". Доиста, „боље је и мало с благословом него ли и доста с проклетством." Али, кад молиш добро, памти, да ћеш га само онда добити, ако сам добро другима чиниш! „Пасја молитва не допире до неба." Још једном: Моли се Богу и чини добро! Тако ћеш чинити оно, што Бог заповиједа, и бићеш на Божјој страни. Али и Бог ће бити с тобом, јер „Бог је с онијем, који стоји С БЕшме! " (Наотавиће се.)

Велики Петак. Јерусалиме, Јерусалиме! Што ли су ти улице данас тако празне, што ли куће позатваране? — Зар није данас дан приправе за Ускрс, па инак је за то све тужно и празно! Стојим и слушам са Голготе ударце чекића. 0 Боже! Страшна ли призора! Није ли тамо светина целе јудејске земље, цела света? Авај тебе Јерусалиме! Тама мисирска иочива над тобом; јер тако тужно и гануто никада те невиђело сунце! Јер тако мутно и ужасно никада те невидео иун месец. Сионска горо ! зашто ли дрхћеш? јудејска земљо! зашто ли се потресаш? — Вика са Голготе пробија таму као милијони громова црне облаке и затрешену земљу ! Такав ужас, такав јаук, не чу ухо моје још никада?

Свршено је! чујем реч и одахњује земља; —- свршено је! слушам глас и умирује се небо; — свршено је! завапи Спаситељ и усролеба се пакао! — Свршено је! 0 страхотног ли призора! — Гле, тамо се отварају гробови, — мртва телеса устају из земље, — храм се нише, праска, пуца! — а завеса црквена, раздире се на двоје од горњег краја до доњег. Пећине се крше на Морији; тма-тем душа бију се у прса. Узбуњена, небеса! Узбуњена земљо! Коме је приређена та страшна свечаност?. .. Оче, у руке Твоје предајем дух мој! Какав је то глас? Та тако може завапити сам Бог, када се дели са светом —- искупљујући свет! Оче небеснн! ИГго ли гледе и виде деца земаљска!? — Заиста Он је! Исус Христос је, — Син Божји је; јер гле, сад главоа клону и душу предаде, Јерусалиме, Јерусалиме! Ко ће сад лечити твоје болеснике? Ко ће благосиљати твоју децу, васкршавати твоју децу, васкршавати твоје мртве? Син Божји клонуо је главом и умро. Онај, кога душа бијаше тужна до смрти — умро ,је. Онога нема више међу нама који је апостолима јуче рекао: „идите уготовите нам пасху да једемо". Онај, који је у крило примао децу и око себе купио их, не благосиља их више, — руке су му мртве. Он не теши више тужне, не вели више покајницима: сине мој, кћери моја ГОтпуштају ти се греси. Он не нахрањује више хиљаде гладних. — Лазар, Јајирова кћи, младић Најински по по други пут обамирају — гледећ' мртваца. Он више не васкршава из мртвих, — јер Сам је мртав. Јерусалиме, Јерусалиме! Та колико је пута хтео твоју децу сакупити, као што кокош сво.је пилиће прикунља, иа ниси хтео! Па гле, и против твоје воље, данас си под Ње говим раскриљеним рукама. Јерусалиме! Да колике ли неблагодарности! Ти вичеш: крв Његова на нас и на нашу децу! А Он ти одговара: Оче! опрости им! Тн га проклињеш, а Он те са крста спасава! Грозно ли дело изведоше данас руке твоје, јер заклаше Агнеца Божјег; јер учинише, да из руку Богочовека крв потече. Та, ти највећем пророку своме одређујеш место на крсту; ти свом Спаситељу за престо крст; ти свом највећем свештенику за олтар крст; —