Srpski sion

В ро „ 47.

„СРПСЕИ СИОЕ

С тр . 769.

искрено и одано, што ће све рећи, морамо показати побожност не само унутарњу, него и спољашњу, иобожпост и душе и тела. Унутарњу нобожност исказује човек, љубазни моји, у чистом срцу, у попижењу душе своје пред величанством Бога, који на сваком месту а особито у дому овом, невидљиво живи, у скрушености својој као изразу недостојности своје пред Богом, и најпосле у чистој и непоколебивој вери у Бога, Који је сва нада и уздање наше, „помоћ наша и штит наш" (пс. 33. 20.). А спољашњу нобожиост исказује човек, особито овде у храму. у оним тихим и одмереним покретима тела свог, која ће га одмереност чувати да не наруши светињу места и достојанство светог богослужења, које се овде врши. Побожност ту снољашњу исказати морамо у оним смерним ириклонима главе у одређеним за то часовима богослужења, као и у смиреном произношењу крста, што га мећемо на себе руком, у име св. Тројице; у онште мирним и достојанственим држањем својим. Ето, љубазни моји, каковим нам ваља бити у цркви, овде пред величанством Бога жпвог, Који зна и помисли наше и прати сваки покрет наш. Помислите, сада, како греши онај који се овде место с Богом са друговима својим разговара; који се смеје, место да се скрушено због грешпости своје каје, који слободно по цркви као по сокаку хода и ову свету тишину руши, место да му душа побожао размишља о Богу, Створитељу своме. Та гле, слуга кад пред госиодара свога дође, скида своју капу с главе и главу своју снушта доле, а човек да се зар овде пред Господарем неба и земље смеје и разговара? Анђели Божји тамо на небу са страхом п тренетом славе Бога и клањају му се, а грешна душа човечја зар да не приклони главу своју и да се не понизи? И зар ово место није небо! Јесте љубазни моји, пророци Божји сведоче нам да су цркве небеса, у којима Бог иа земљи иребива, иа зато и треба да славимо Њега овде на земљи, овде у цркви — небесима нашим! Послушајте дакле реч ову, љубазни Хришћани, па пристунајући овом месту, „со ггрармх Еолтшх и к-крок« прист8пит("! Донесите побожност и тела и душе. Донесите онако срце, које се у љубави према Богу и ближњем блиста, срце, које се не горди и не диже високо, него се ионижава пред величанством Божјим, срце, које истину љуби, не мрзи, не злоби и не за-

види, срце, које у смиреном покајању овде у цркви утехе тражи. Па дошав са таким срцем и у тако радосном расположењу душе ваше, расположите и тело ваше, да и оно иослужи Богу, а да не понизи достојанство светог дома овог. Тако да и тело ваше буде побожно заједно са душом вашом Покажите, дакле, овде пред Богом, чисту побожност хришћанску и с поља и изнутра, устима и срцем, и душом и телом, да замирише побожност Ваша као најлепши струк босиљка у врту вашем. Таки> да проск^ктитсд ск^ктх вашх предх чмок-кки, гако да кидатх каша докрлА д*клл и пргсиакАтх Оца каш1ги> иже естх на невеск^х. (Мат. 5. 16.). Амин. Бачинци 26./V. 1902. Јереј Јован Ж. Бута.

0 Молитви Господњој По руском: М. пл. М. Свету молитву Господњу; Отч« нашх, као што знамо из св. Јеванђеља, дваиут је изговорио Господ наш Исус Христос, и то : нрво у својој Беседи на Гори, кад је Господ, против мигаљења неких, гаки> ко лшогогиагоианТи скоус/шшани к8д8тх (Мат. 6, 7.), поучио, како се треба молити Богу благоугодно, кратко и с успехом. Оице оуко жолитјса км, рекао је Он безбројном скуну народа, који је стајао око Њега, подигнувши Своје очи на небо: „Отчј нашх, ижј еси на нЈБ(ск^х, да скатитса 1ША ткое. Да прТидетх царсткп ткој, да кВдетх кола ткоа, гаки> на некеси и на зшии. Х/гккх наша насВцжћЈИ даждћ на*их днкк. И и>стави нал«х долги нашА, гакоже и лж интаклАша доижникол^а нашкша. И Н1 ккјди насх ко искНшенТе (кх напастк), но изкакн насх и>тх л8какаги>. Шк1« ткое естк цар стко (царсткТе) и сила н слака ко к г кки, алшнк, (Маг. 6, 6 — 13;)." А други пут изговорио ју је у нарочитом случају, наиме: кад се Он треће године службе своје роцу људском на путу молио на једном месту, један између његових ученика догаавгаи к Њему, ослови Га у име свих осталих: „Господи, наВчи нм л»олитисА, гакож« и 1и>аннх на8чи ученики скоа." (Лука 11, 1.). И Господ их је и у том случају упозорио на исту молптву, казавши им : ©гда л*олит (СА, глаголите: С0тч( нашж, иже еси на нжеск^х и т. д.