Srpski sion

„СРПСКИ сион«

Б р . 48.

с-к)(а ! Речи ове садрже у себи дубоки смисао. Реч Отац је реч вере, јер вером иостајемо деца Божја (Јов. I, 12). 3 Нашх јесте реч љубави, јер сви који су љубављу искуиљени сједињују се један с другим. 4 Иже ин на ие= ВЈс-к^х — су речи наде, јер небеса су сврха наше наде и жеља, гора, на коју треба да су унрављене очи наше, и откуда нам долази сваска помоћ. 5 На тај начин у кратким речима нризива садржи се ово шро)е: вера нада и љубав (I. Кор. XIII, 13.) Вера , која црозире у срце Бога Оца. Нада, коју ми имамо на Исуса Христа, иже естк оупоканТЕ слакм (Колош. I, 27). Љубав, која се излива кх сердца нлша Д^омх скати/Их даннкшх на/иа (Рим. V, 5.) У ирва три прошења говори се о оном, што се односи на Бога, а у четири последња о ономе, што се већином нас самих тиче. Па и овде сам начин неједнаке поделе седам прошења на два дела, није случајан. У овој подели видимо ми велику љубав Божју према нама, јер се само три прошења одаосе на Бога а на нашу корист — четири. Колико је благ и пун љубави Господ! Он нааи даје више него што себи оставља. Као год што је шест дана, у седмици оставио нама за наше послове, а за службу самоме Себи одредио само један дан, исто је тако наједнако разделио и добра свакидашњој Молитви нашој, те је већи део нама уступио. Но и то је мало — јер црва три прошења односе се на Њега самога, али су обраћена на наше спасење. У овој Молигви прва три ирошења указује на учествовање сва три лица Свете Тројице у домостроитељству и (икономији) нашега спаеења. Јер Огац, који се у овој Молитви призива, иослао је у свет свога Јединца Сина, да КСАК7. К'кр8АИ КХ онх не ПОГИКШТХ, НО И/ИДТћ жикотх к-кчнћш (Јован III, 16). Ово послање Једиица Сина Божјега, у свет јесте таково доброчинств", због кога ће се у веке векова ирослављати пресвето име Његово. С доласком у свет Сина Божјег настало је на земљи и обећано царство Божје (Мат. IV, 17.); због чега и оно царство, за које ми молимо у овој Молитви речима: да пршдетх царсткТе ткое 3 Слично у Нростр. Правосл. Катихиз. Модитва Госиодна о нриаиванШ воир. 1. 4 Ш4. вопр. 3. 5 ШсГ вопр. 4.

и није друго какво, него оно, у ком је Син Божји, Исус Христос царем. — По свршетку дела човечјег спасења, и по вазнесењу свом на небо, Господ је замолио Оца, да пошље вернима, који остадоше, другога Утешитеља, Пресветога Духа истини (Јов. XIV, 16. 17), на основу чега се треће прошење и односи на Духа Светога, кроз кога Отац и Син сабраше Цркву, и управљају њом, да би воља Божја била, како на небу, тако и на земљи. 6 Четврто прошење: нашх илсбфнми даждћ нд/мх днеск, као средње између седам прошења, дели собом шест осталих прошења на два једнака дела, остављајући испред себе три, којима је сврха слава Божја , а три за собом, која се односе на наше еаасење. Па и овде ево премудрог распореда. Живот, ради кога ми у Бога молимо свакидашњи хлеб, није сврха, него само средство за постигнуће ових двају главних сврха. За то је у средини међу тих шест прошења о предметима духовним и вочним, што чини почетак и конац наших жеља, и постављено само једно прошење о временишом. Али како је Бог дао човеку двојаку природу - телесну и духовну: то му је од потребе и двојаки хлебац — тварни (вештаствени) и духовни. 7 Онај креии тело а овај сити душу. Први нам даје Господ видљивом природом, а задњи својом светом црквом. Према томе, молимо ли ми небеснога Оца, да нам даде све што је од потребе за наше тело, разумевајући под хлебом оно, што нам у нашем обичном животу треба, или ако молимо од Њега, да нам дарује тога заиста насушнога хлеба, какав ми од олтара добијамо: у оба случаја оправдано молимо. Јер и реч Божја, која се сваки дан нроповеда такођер је хлебац. Она није хлебац за тело него за душу, а уз то такав хлебац, цри ком и без вештаственог хлеба, по Господњим речима, жикх е^дјтх чмок^ккх (Мат. IV, 4.), и „без ког ће унутрашњи човек и поред вештаственог хлеба", но речима св. Кирила Јерусалимског, „умрети од глади." 8 Но као велику предност оних, који истинито верују у Христа, треба споменути пре свега то, да они смеју у тој Молитви молити од Господа 6 У подробно туиачење ових прошења не упуштамо се. Види о н>има у Катихи8исима наше правосл. цркве. 1 Простр. Прав. Катих. Мол. Госп. четвр. прош. воп. 4. 8 Табноводств. иоуч. 4. ст. 15.