Srpski sion

Врој 48

него за савјет онима — ако међу нама такових вмаде — који се неумјереном иићу као страсти одају; сада дакле опетовно вас нозивам, богољубазна браћо моја, да нијанству као гријеху смртном рат огласите; да га као болесну клицу свпју гријеха и зала од себе одбаците „јер сте ви сви — као Хришћани — синови видјела и еинови дана, нијесмо ноћи, нити таме" (1. Солуњ. V. 5.) ; а као такови „истражујте што је Богу угодно. И не пристајте на безродна дјела таме, него још карајте". (Е®ес. V. 10. 11.). Д/МИШ4.

0 Молитви Господњој Но руском: М. пл. М. (Насхавак.) Равматрајући садржину Молитве Господње, ми иалазимо у њој дивно обиље мисли неисцрпиво богатство. које садржи у себи све, што само може бити кад год нредметом молитве. Молитва ова је неисцрииви животоносни извор, са ког су Хришћави дужни црпсти мисли за сваку своју молитву. Ко у овој Молитви не опажа ничег особитога, тај или је слеп духом, јер не види великих чудеса, у њој објављених; или је глух, јер гиаголм жикота в^кчнаги> (Јован "VI, 68) држи обичним звуцима. Али још би се могло опростиги људима, који можда знају за Исуса Хриса само из повести а не из искуства, да би осетили силу и сладост Његових речи, које су дух и живот. Али за нас је, браћо Хришћани, који искрено верујеио у Исуса Христа, и стидно и грешно не примати их. А због чега долази све то? Због чега реч Божја, која би требала за нас свагда да је нова, губи у очима нашим своје значење и важност? Олепац кад прогледа, он се диви звезданом небу, а ми смо хладнокрвнн ирема њему. Чуца природна, која се пред нама сваки дан нонављају не задивљују нас. То исто бива и у л;уховним предметима. Зато и није чудо, што и Молитва Господња, коју смо ми још у детињству научили, и сваки дан понављамо, не преставља нама што особено. Но кан. би оком ума иогледали на ту Молитву: то би видели, шта све има у њој! Апостол нас пре свега опомиње ткорити л*о* литкм ( молешА, прошежд, кллгодацемТ/А за вса чмок'кки (I. Тим. II, 1.): а у Молигви Господњој налазе се сви гореспоменути начини

разговора наше душе с Богом. Овде је и молитва у речима: СЗтче нашк, иже Ш1 на ш кескх к > А л сватитса и/иа ткој : Да пршдЈтх царстви твое: да е8д{тк воиа твоа , гаки; на нев(си и на зел»аи. И молба, да уклони од нас напасти, као што иоказују речи: н н« ввјди насх ко искушжТј, но изчаки нлсх дотх лбкаваги). И прозба за себе саме и за ближње, када говоримо: ^л^квх нашк нас^фнкш, даждв на/иа днбск: и и>стави нал^х долги нашд, гаКОЖЈ и л1и Ц)СТаВЛА8Л<Х должник«јл»х нашк1Л1х. Напокон и благодарност, кад завршујемо: гаки> тво( 1стк царство и слака во в^кки ал^инк. Иа колика је дубина те молитве при свој њеној простоти! Као што је свако слово Божје, по речима Григорија Великога „слично реци, преко које и јагње може прећи на броду но и слон мора да преплива": 1 исто је тако и Молитва Госнодња појмљива и за дете а не да се испитати у дубини својој и за зреле, просвећене Хришћане. Неки мисле, да они потпуно разуму ову Молитву, кад са извесним речима уму да сједине поједини смисао: но то још није доста. Треба се узвисити до оног смисла, који је Сам Господ сјединио Овојим речима; а тај смисао нам нико не може открити, осим духа Божја, ко.ји испмтВетк и гл$винћ! ЕожТа (I. Кор. II, 10). А да још правије кажемо: смисао ове Молитве разумећемо потпуно можда само у вечности. II сам расположај саставних делова у овој молитви доказује исто тако велику премудрост, која је све ово урадила. Молитва се Господња, размотримо ли је са спољашње стране, дели на три дела: на призив, седам прошсња (прозби) и славословле. 2 Троичан број саставних делова и седмичан број у овој Молитви није случајан. То ћемо јасно увидети кад дубље зађемо у разматрање ове хармонијске целине, у којој је све, као у дому премудрости, утврђеном на седам стубова (Приче Солом. IX, 1.), распоређено у премудром поретку. Пре свега овде заустављају пажњу нашу речи нризква: ©тче нашх, иже еси на неве» 4 В1а1. Пћ. I. Ехо г<1. види у делима Гр. Двоеслова; 1 Види: Простр. Прав. Еатих. (Филаретов. — прев.) 0 Мол Госп. У православном Исповедању (Нетра Могиле) ови деловп Молитве Господње имију друкчија имена: иристуа, ирошења и закључак. Разлика само у назпвима а не у суштини дела, као што ће се ниже видети.