Srpski sion

Стр. 800. „СРПСКИ СИОН. в 8р. 49.

се и нехотице сећамо речи Тертулијапових, који, иоражен дубоким смислом Молитве Господње, назваисту: „суштином свега Јеванђеља и изводом свега Христовог учења. — Но ми ћемо довршити започето разматрање ове Молитве, да би се још боље уверили, како о њеном дубоком смислу, тако и о истинитости Тартулијапових речи. У предидућем прошењу молили смо Небесног Ода, да нам опрости грехе наше и уверисмо се, да нам греси посредовањем Јединорођеног Оина, уз извесне услове с наше стране, могу бити опроштени. Исто је тако у овом прошењу изражен први степен ступање у благодатно дарство Христово. Јер цроповеђу о покајању и исповедању грехова почео је и Претеча Христов, св. Јован, да сирема иуш Госиоду (Мат. 3, 2. 3, 6.), тражећи уз покајање и плодове, достојне нокајања (ст. 8.), а сам Ходатај Новог Завета, Господ наш Исус Христос, ради духовног препорођаја грешног човека, установио је прву тајну св. Крштење. кроз које се, као кроз врата, отвара вернима улазак у царсшво ЈВожје (Јов. 3, 5.). Но и ако смо се ослободили од греха, ми можемо, при разним искушењима, која нас у животу снађу, поново иасти у грех и тиме опет ражалостити Бога и нарушити пун благодати завет с Њиме. Зато да се осигурамо против тих искушења у свима границама духовног живота, ми цотребујемо поновне Божје помоћи, да би се с успехом могли борити с тим непријатељима. С тога, да нас наш противник дТавоих, који гаки> лека рмкад, ^одитж, искш кого поглотити (I. Петр. 5, 8.), не би скренуо са пута спасења, ми у шестом прошењу Молитве Госиодње и кличемо своме Небесном Оцу: и н« введи наса во искВшенУе. Гечи ове немају тај смисао, као да би нас могао сам Бог кад тад увести у напаст а ма да му се молимо, да не врши над нами то зло. Јер никтоже иск8иш<м& дд глагоиета, говори св. апостол Јаков, гакш и> Бога иск8ишл»ћ {СТК: Еог ЕО Н^СТК ИСКбСИТМћ ЗЛК1Л1Ј, не искВшаетх ж( тои никогоже. (Јак. 1, 13), т. ј. у искушењу каквом нико нека не говори: Бог ме искушава; јер као што се сам Бог злпм не исчушава, тако исто и он не искушава никога. Гечи овог прошења треба схватити тако, да нас Бог не остави, да не би пали у искушење, него да нас свим могућим начином

од тога сачува. Три су главна узрока искушењу, а то су, по речи Божјој, три духовна непријатеља наша: један, који се непрестано уз нас налази плотк наша (Јаков 1, 14), други ван нас дирх (1. Јов. 2, 15 — 16.), и трећи, који је ван света, у ком ми живимо — дЧавола, кназк власти возд 8 шнк 1 а (Ефес. 2, 2.) кх д8рви><их зиоБК! поднаЕеснк1Л1х (Ефес. 6, 12). Према томе и благодатна средства., с којима се можемо против тих нецријатеља борити, треба да су троврсна и у шестом прошењу ми и молимо Оца Небесног да наа дарује та благодатна средства. Но то, што ми сад молимо у Молитви Господњој, давно је за нас спремљено у благодатном царству Христовом. Јер протав делања првог непријатеља унутила нас је св. Црква на иост и ми ћемо лако победити плотк своју, кад је постећи распнемо со страстлш и портлш (Гал. 5. 24). — Од утецаја нашег другог непријатеља лпра, који нас својом сујетом непрестано окружава, избавићемо се, када ум и срце своје управимо божанским и духовним предметима и у опће свему, што нас може уклонити од светских саблазни. — Против трећег и најопаснијег непријатеља нашег, ко.ји настоји да нас доведе у напаст свим, с наше стране непредвиђеним, средствима, заповеда св. Апостол, да се обућемо во вса ор8ж'Г /л БожТа (Еф. 6, 11), и за то предлаже да опашемо бедра своја истинонј и да се обучемо у оклоп правдм и др., а више свега да узмемо фитх в«крк1 и личк дбховнкш, иж« 1стк глаголх ЕожТи (ст. 14 —16). Но пошто смо ми по слабости природе своје, приступачнији искушењу, што су неприметнија и скривенија делања непријатеља нашег: то предвидећи и то, Апостол је уз споменута средства сјединио и свемоћну молитву (ст. 18.), од које бежи и сама сила вражија, по речима Господњим: Ож родх ничилше л^о« ж8тх изк1ти, токлшј л10литв0к) и постолј5 (Марко 9, 29.). А најснажније оружје, које, тако рећи, сваки час нри руци можемо имати против тога неиријатеља, јесте, по учењу св. наше Православне Хришћанске Цркве, знаменовање св. Крстом, који гони бесове силом на њему (крсту) распетога Господа нашег Исуса Христа, који је у ад сишао и победио силу ђаволову. Но тумачећи кратке речи Молитве Господње нама није задатак да исцрпемо све