Srpski sion

Б р . 49

.СРПСКИ СИО "

Ст. 801.

богословље, које се у њој садржи, стога ћемо ирећи и на остале делове ове Молитве. Оедмо прошење, као завршно, завршује Молитву Госиодњу с молбом ирема Оцу небесном, да нас избави од сваког зла. Ово је иоследње и завршно прошење о добру, које ми себи пожелети можемо како у овом животу тако и у будућем. Но зло, које нас у овом животу снаћи аоже, као: болест, глад, жалост, тамница, губитак имања и слично, 2 не треба, да нас страши, јер таке напасти шаље Господ често на нас, да се осведочи о чврстини наше вере и наде у Бога. Сгога је онима, који те напасти претрпе, и обечан к-кнецх живота (Апок. 2, 10; I. Кор. 9, 25.). Оно зло, које је спремљено грешницима у будућем животу, треба да нам је страшно; јер оно је последњи удес човечји. Зато и није несвесно на речи шестог ирошења и н« кведи насх ко искВишш, где се равуму разни случаји нашег пада и губитак права на блаженство, настављено седмо прошење о нашем иабављању од сватсог зла и то највећег од свих зала — мука у аду, које су спремљене кушачу рода људског, дшолВ и аггмиша епл> (Мат. 25, 41.). 3 И заиста у Молитви Господњој није превиђена ни једна важнија истина, него су све оне скупљене и средеређене — као што се Символ Вере завршује чекањем васкрса мршвих и живоша буду&ег века: исто тако се свршава и Молитва Господња надом у избављење од вечног зла и уздањем на полућење вечног блаженства. На концу, као венац од свих прошења, долази у овој Молитви Славословље. То је велика песма Живоначелној Тројици, ко.јој ирипада учествовање у икономији (домостроитељство) нашега спасења. како то и Православна Црква учи; јер после читања С9тче нашх на Божанској Литургији, свештеник, говорећи возглас: гаки> Тко! јст^ царстко и снла и слака, додаје одмах: СОтца и Окша и ОкАтаго Д8^а, имн-к и присни> и ко кНгки к'ккокк. Најзад, као печат истипе свега, што се садржи у тој Молитви, долази иза славословља Дминх, што значи: ааиста или тако нека буде све, што смо молили. 4 ' Нравосд. Исиов. о Мод. Госп. вопр. 25. 3 1Ш. 5 Впди. Прав. Испов. о Мол. Гоеп. вопр. 87. —

Назив наше вероиеповеети и цркве пред еабором краљевина Хрватске и Славоније. Поводомтим, што је епархијска Конзисторија Пакрачка прошле године поднела кр. зем. влади оделу за богоштовје и наставу у Загребу матичне извадке о обављеним неким накнадним матичним уносима, у којим је извацима вероисповест дотичних особа била означена са „источно-православна" и „српско-православна", — упутила је иста кр. влада на ту Конзисторију наредбу своју од 2. априла о. г. бр. 4434., у којој је казано и ово: „Овај назив („грчко-несједињени") промењен је истом превишњом одлуком од 26 студенога 1864. (наредба министарства државнога, министарства рата, дворских канцеларија: кр. угарске, ердељске и хрв. слав. далматпнске од 29 студенога 1864. Збор. ком. XII. бр. 63. стр. 281.), којим је дословно одређено, да се црква несједињена, а тако и особе и ствари, које к њој спадају, имаду у будуће у свим уредовним писмима и дописима назвати „грчкоисточне." Од г. 1864. овамо јест дакле за пре називане грчко-несјединење законити назив „грчко-источни", за њихову цркву и верозакон „грчко-источна црква" и „грчко-источни верозакон" и т. д. Тим се називима служио (?) касниЈе и народни конгрес у Карловцима од г. 1864/1865, кога су закључци садржани у превишњем рескрипту од 20 коловоза 1868. (Збор. ком. VI. бр. 18. стр. 131 и сл.) којп вреди још и данас готово цео. У том превишњем рескрииту долазе одмах у уводу називи „грчко-источни верозакон" „грчкоисточно црквени, школски и т. д. послови"; надаље под I. А. у § 1. „грчко-источни верозакон", под II. А. у § 1. „грчко-источна месна црквена опћина," на концу рескрипта „грчко-источна црква" и тд. И у превишњем рескрипту од 14. свибња 1875. (Збор. ком. XI. бр. 39. стр. 389 и сл. ) којим се уређу.је саборско устројство, свуда долази назив „грчко-псточни".. . Из тога се види, да је још и данас у крепости споменуто превишње решење од 26. стуценога 1864, по ком је законит^назпв^ за пре названу грчко-несједињену односа^ цркву „грчко-источна" вера ^дниеии иЈрЂда,