Srpski sion

Ои? 76.

Ве. 3

иосјагла за мужа, Марту от 10 љет, в дому јего иребивајут у Буђановци. Рукоположен во дјаконство свјатопочившим Арх. и Митр. Мојсеем Петровићем, 1730. Јулија 22. у Бјелграду в старој деркви св. Архангелов, во свјашченство Еиископом Вершачким Максимом Несторовићем, втомже Бјелоградје у каиели нридворној во храмје свјатониколајевском 1732. Јунија 21. Сингелилеју утвержден бил свјатопочившим Г. Арх. и Митр, Викевтием Јовановићем ва село Буђановце, гдје парох бил 18 љет и љета 1752. вдов остал. Чин монашески нримил здје сего текушчаго љета Јунија 16. чрез Архимандрита Хаџи Захарију Хоповскаго. Духовника имат Пахомија Крушедолца, от јегоже и цедуљу имат. Литургију служит, читати, иојати знает, писати по мало. Таинства и прочаја потребна от части знает. Одјејанија чинаго јешче не имат, но објешчаетсја направити. Книги: требник, мјесјацослов, више ничто. 12 Јвродјакон Григориј ВукановиЛ, родилсја у Новом Пазару, у Турској. Зароблен бил с братом Воином, от године и пол, искупил их от робства Г. Јоан Вукановић Сарајлија, житељ ниње Ново-Садски, љет 18. Постриглсја чрез игумена СтеФана 1748. Февруарија 25. Во степен дјаконства рукоположен високопреосвјашченим Г. Арх. и Митронолитом Павлом Ненадо- , вићем 1750. Маја 10. у Карловци, у придворној капели храма св. великомученика ТриФона. Таинства, блаженства знает; чичати појати по мало гречески, писати од части Духовника имат Арсенија, игумепа Беочинскаго. Литургију служит, в церков ходиг на правило. Книги: псалтир, граматику славенску имат. Училсја книги в Новом Садје, код Арсенија Радивојевића, Екзарха Архиепископо-митрополитскаго, тогда дјакона и магистра бивша. (Наставиће се.)

Арееније Радивојевић владика бачки 1774.-1781. 2 ИСТОРИЧНА ЦРТИЦА д. р. Продужење. Да ,је иокојни РаЈковић жив, он би нам знао казати, где је нашао да је Радивојевић умр > 2. (13) Октобра 1783. Овако тешко да ће ее ко сд данашњих Новосађана сем можда г. г. др. Јове Радонића ил Тихомира Остојића, наћи, да завире у новосадску градску архиву,

односно у жупанијску у Сомбору, и осведоче, д« ли се у решењу жупанијском, да се парница Радивојевићева онако, као што се нашла цосле смрти његове, сачува у архиви, налази и то, да је Радиво.јевић већ био умро ирв 3. (14.) Октобра 1783. Ово би требало изнаћи већ и с тога, шго архимандрит Геразим Зелић, у своме „ Житију" издања сриске књижевне задруге у Београду, на 50. стр. рече за себе: „— — У очи св. 1азара (1778.) отидем у Петроварадин и превезем се преко Дунава у Нови Сад. Ту од г. епископа Петровића (Иетра карлшгатског, нотоњег темишварског) вручим писмо г. епископу Арсенију Радивојевићу, који ми се покаже нп врућ ни ладан, и које га сам 1786. љета видио у Венецији избјегша, кад је имао нроцес неки и клевете од оније, којима је учинио добро. и Кад се узме, да се арх. Зелић у истини бавио у Венецији — Млецима — 1786. од после богојављења до средопосне недеље, ал подједно и то, да се он у њој бавио и 1782. од Лазареве суботе до пред Ђурђев-дан; биће, да се он побунио у години виђења Радивојекићева у Млецима. А то ће биги с гога, што је он свој животопис писао у старије своје дане, по сећању, а није водио дневника о својим доживљајима 1Тре но што нриступимо доказу, да владика Арсеније Радивојевић није био луд, напоменућемо још ово. Радивојевића је митрополит Ненадовић послао за администратора костајничке епархије, кад је у њој букгила највећа ватра у марчанском округу због манастира Марче, ког силом хтедоше отети за унијате. У тој је ватри био Радивојевић звезда водиља, око које су се скупљали прваци народни и који је давао правац како да се бране народна права. Његовим је настојавањем отправљена митрополиту Ненадовићу и осталим владикама она значајна иреставка од 28. Децембра 1753., када изиђе 6. Новембра и. г. резолуција царице Марије Терезије, да се српски манастир Марча има коначно предати унијатима, ко.ју смо преставку обелоданили у 204. књ. „Летониса" Матице Српске на стр. 244, и дал>е. Какав је Радивојевић Србин - калуђер био за то време, нек следеће служи за, доказ.