Srpski sion

бр. 2.

.СРПСКМ СИОН"

Ст. 79.

ш. Братство манастира. Бездина у својој седниди одржаној 24 Марта 1781. по прочитању наведених наредаба под I. и II., закључило је: „ — — јако монастир со двјеста форинтов реченаго Епископа, ашче и не многоцјелим костом и прочом послугом содержавати неможет, и того ради закључено, јего Екс. Еп. темишварскаго и Администратора АЕП. Г. Путника нижајше молити, да би како монастиру, тако и сјемо под собљудение приведеному Еаискону милост сотворио, и Их Ц. к, Вел. предложио, во јеже би болше что от 200 ф. годишње урока за содержение часто поминаемаго и здје приведенаго Г. Епископа, оиредјелилосја." (Продужиће се).

Поновни избор румунског арадског владике. У Араду је 30. Јануара о. г. "обављен поновни избор румунског владике и за владику је изабран са 36 гласова нротосивђео Јован Паи нротив архимандрита ходошког Августина Хамзеа, који је добио 20 гласова. Пошто по румунском „Органичком ста• шушу " од 1869. §. §. 96. 2) и 97. њихова епархијска синода — скупштина — бира владику; то је арадска епархијска синода после смрти арадског владике Јосифа, Голдиша 30. Маја и. г. изабрала за владику цротосинђела Василија Мангру, епискоцског викара у Великом Вараду и великог румунског родољуба са 30 гласова против архимандрита ходошког Авгусшина Хамзеа, који је добио 25 гласова. Ал иошто по §. 102. истог статута избор владике иде на потврду круни, која то вршн уставним цутем на основу §. 7. Ш. зак. чланка уг. сабора од 1848. прето кр. угарског министаретва; то Његово Величанство на предлог министарства Мангрин избор није благоизволело иотврдити, и 30. Јануара је обављен поновни избор са напоменутим резултатом. Да л ће бар овај поновни избор бити потврђен, не зна се. Како се код нас овамо од 1870. и на саборима и у програмима и у новинама изјављивала жеља и искало, да се народном сабору односно енархијским скупштинама устуаи право избора владика, позивајућа се на Ру-

муне у Угарској, код којих такође епархијске скупштине бирају владике; Мангрина непотврда показа и доказа истинитост изреке блажене памети Никанора Грујића, некадашњег владике пакрачког, изречене у сабору 1870. када се оно од др. Јована Суботића добаци ецископату, „како синод није увек потрефио изабрати за владику, кога је народ хтео" — Суботић је тим речма добацио епископату, како је синод код избора владика често морао да подлегне упливу комесаровом. — ,/Го је истина — одговори Грујић — али ја питам господина, да ли је сабор потрефио изабрати увек за митрополита онога, кога је народ желео ? Нпје дакле потрефио увек ни синод, а није ни сабор; а зашто ? Зато, шшо је неко т%)еИи био јачи и од синода и од сабора. И ако би и од сада био неко јачи и од спнода и од сабора;' онда су бадава све те установе — т. ј. да сабор сам бира владике. — То је оно, шго сам ја предлагао, да сабор стане на темељ наших црквено-народних установа, па се не би бојали никога да ће бити јачи. Али ви нисте то хтели примити, и то је прошло. А ако престане од сада упливисати у избор еоископа и мвтрополита оннј, који је био јачи од наг, којим поводом можете тврдити, да ће синод ипак под онпм притиском остати, а сабор не? — Милетић је предлагао да владике бирг сабор —. Ако синод остане под притиском, будите уверени да ће и сабор остати." Код Румуна бира као што видесмо владике епархијска синода — скупштина, и арадска изабра за владику познатог румунског ридољуба, који је играо на политичном пољу врло велику улогу, па онај Грујићев „трећи" не потврди његов избор. А за што га не потврди? С тога, шго је он по речма Грујићевим јачи и од епархијске синоде —- скупштине. Мангрина непотврда треба да нас поучи, да се сувише не заносимо помишљом, да кад би се и нама Србима допустило — шго наравно не ће — да владике бира или сабор или епархиЈСке скупшгине, да би онда „владајућа странка" мсгла изабрати своје прононсирате партизане за владике, све и кад би оне биле у опозицији спрам оног „трзћег". Рекосмо „влада.јућа странка" и то с тога. што као што се иначе код нас сви избори где „народ" има право избора, а особито посланици за сабор, обављају скоро искључиво