Srpski sion

с-гр. 82.

В р . 3

је стажо до истине, увиде, како се код нас шарабатањем од недораслих и несавесних новинара, народу свакојаке ненстине говоре и тиме му само његову машту увеличавају, а да и не спомињемо од каквих је то рђавих носле дида по сам наш народ, -који научен на такво нисање, није нриступачан иаметном писању. д. Р.'

Сава Косановић митрополит дабро-босански.

У Улцињу је у Цреој Гори 11. о. м. из јутра преминуо у 65. год. бивши дабробосански митрополит Сава Еосанови^. Косановић је по окупацији Босне постао првим митрополитом 1881., те како није затекао никаквог реда у митрополији иза бивгаих Фанариотских владика, прва му брига беше да установи богословију и конзисторију. Конзисгорија је свечано отворена 15. Новембра 1882., а богословија 30. Но вембра и. г. Како се „мудри'- Сарајевци немогоше по српском обичају — сложити, где да се гради семинарија, дошао је митр. Сава с њима у заваду, те уступи бесплатно своје земљиште у Виња ЈЕука у Рељеву, на ком је 1884. гходигнута семинарија. За. овај је поклон митрополит Сава награђен био великим крстом Фрање ЈосиФа I. са звездом и лентом. Сем овога, има митрополит Сава и других заслуга за српску цркву у Босни, и да није био нлаховите нарави, нема сумње да не би и умро као дјествителни митрополит. Овако у раздраженом стању, поднесе оставку на митронолитству 14. Јунија 1885. Цариградски патријар Јоаким II. не хтеде дуго примити Савину оставку, а и земаљска је влада с њоме оклевала, те кад не поможе све мољење његово и синодско, 10. Септембра и. г. стави га натријар са св. синодом, у споразуму са аустро-угар ском владом у стање покоја. Сви су истински српски родољуби замерали митрополиту Сави, што није по-

слушао савет цариградског патријарха и синода, да остане на своме месту, у ком је и ово речено — ирепоручујемо Вам, да као верни и искусни војник св, православне цркве опоменете се онога, који је рекао: „Драге воље подносите туге, поруге, клевете, нужде, гоњења и све тешкоће за Христа, јер кад патим, тад сам кренак (чврст)", и да одустанете од сваке намере о оставци; него да и сад ставите руку Вашу на рало плуга, не осврћући се на оне узроке, о ко.јима В. II. мисли, да су дали повода Вашој оставци, јер баш у најтежим временима света Христова црква, и православни народ, имају велику потребу од достојних и способних служитеља и пастира, а то се осведочило В. П. који могу успјешно бранити праве користи свога благочестивога стада, и право свете православне цркве; и при таким богоугодним трудима и унорима окушавају се и иознају се добри настири". Митрополит Сава ио своме умировљењу отиде у јесен 1885. у Цариград, за тим у света месга, те и ако је доцније молио, да му се допусти живети у Сарајеву, није му та жеља испуњена. Митронолит је Сава за време своје управе, имао често сукоба са римском пропагандом, и јуначки је и мушки одбијао паперене с разних страна стреле на православну цркву. Пробавивши више времена по свету, и имајући прилике, да посматра ствари мало из даље, што се догађају у његовој отаџбини, променуо је у много чему своје мишљење, те је у писму своме од 11. Јунија 1888. писатом у Бечу митронолиту Ђорђу Николајевићу, рекао и ово: „ — — Са особитом радошћу, пцатио сам и још пра тим ентузијастичне дочеке Њиовим Ц. к. висостима Надвојводи РудолФу и СтеФанији. Ти усрдни дочеци најбољи су доказ, да је укунни народ обје провинције доиста вјеран и лојалан, и да се више нема узрока сумњичити о њему, а особито о Православнима, као што су то по који пут зуцале домаће и стране новине. Судећи по курсу и но вјестима новинарским, настали су добри односи између наше владе и Русије и дај Боже да се иотнуно снора-