Srpski sion

сиоњ*

О тр. 81.

Па зар је данас код нас и у том погледу, шта боље? Ни најмаље! II данас „народ" слави и уздиже оне, који знају задобити благоволење вође народског, без да при томе мисли на што друго. На онако поштену душу иатријарха Самуила Маширевпћа, ком наш народ има заувалити што има, онштинско - дрквену самоуправу, дизале су наше црквене скуиштине дрвље и камење, и неповерење и нроклество му изрицале, а доцније су „скакале у висину" када на његово место седе Румун Прокопије Ивачковић, који онако „јуначки" сиђе са столице Арсен Патријарха, да направи места једном Герману Анђелићу. Па тако исто прође и Србенда-Груја, дочим је доцније с литијама дочекивао бачки народ и Н. Сад једног Василијана Петровића! Како смо, поред наших силних програма, мудре политике активне и иасивне, и поценаности дотерали дотле, да су нам „народна леђа" данас тако отанчала — до скора се трубило и поносило са ширином „народних леђа", која су у стању боље одупрети се свакој навали на цркву и народна права —, да нису у стању одупрети се ни навали, да се че изабере и један недорасли и неснособни народни чиновник, а да и не спомињемо остале „јуначке" енизоде из мајског сабора, што нас иотсећају на јунаштво Тасе арачлије из 1848., кога његови савременици оцрташе речма: „јунак брате беше ћир-Таса, мало сећи мало бежи!"; онда је најбоље, да остане избор владика код синода А да нам синод односно чланови синода узбуду што бољи, спремнији и независнији, сгојало је и стоји до нас самих. Кад код Римокатолика одлазе у јерархију и синови из првих породица, који имају и срестава да се за свој узвишени позив што боље спреме, те тако спремни и дорасли за своје звање, у стању су и вршити га и савесно и независно: за што не би могло и код нас то биги1 А то би шребали да радимо с ш,ога, гато је и данас виша јерархија најважнији факто]) у пашем пароду и од које скоро ре%и једиио зависи наш наиредак. 0 овоме не треба да се варамо и обмањујемо, као да смо и да можемо без ње бити неки фактор у држави. српокн сион 1903 .

Спремна и дорасла јерархија, може и у другом народу да учини чуда, а камо ли код нашег народа, који све и сва очекује од фондова и манастира, и коме је много за своју автономију од душе да плати 4, 6 и 8 филира! Помислиио само штаје један бискуп Шгросмајер учипио од хрватског народа и за хр ватски народ! Па не смећимо с ума, шта је већ до сада и Његова Свегост пагријар Георгије Бранковић учинио, и како би смо ми данас стајали, да. су и остали митроаолити-патријарсп и владике учинили саразмерно онолико, колико је митрополит Стеван Сгратимировић! ■ Наш је народ у небеса дизао и славт владику Арсенвја Стојковића — несуђеног Арсенију V. —. па шга је исти оставио народу ? Наш Је народ тако исто у небеса уздтао патријарха Јосифа, Рајачића, па шта је исти оставио народу ? С тога памет у главу, па престанимо већ једном сматраш и држати за најродољубивије дело, ако из кукавичлука и рачуна обесивши политику о клин, и држећ се тобиже ,,морског пасивигета", све своје сшреле уперимо на обарање и углед јерархије. Чувајмо њен углед и сећајмо се често шта све за ових 200 година није рађено од државне власти, да се њен углед умали и ослаби. А уз то не заборављајмо ни то, да свако одузето од ње право и тобоже уступљено народу, нити је до сада, нпти данас служи на корист народну, нити је оно од ње збот тога одузето, него је одузето да служи ка корист ономе, који јој га је одузео. За ту нашу тврдњу не треба нам бољег доказа од тога, што ни народ а ни јерархи.ја данас норед хваљене „народно-црквене автономије" и свију чланака угарског сабора а наиме ХХУП. од 1790/1., XX. од 1848. и IX. од 1868. нема ни налик онаквог права, каквог је имала наша јерархиЈа док је, на основу привилегија била снажан фактор, коме је сам народ измолио управу и над народом и над црквом. А каква је та молба била и кад ју је предао, биће говора на другом месту, где ће биги говора и о много другом чему, што треба да се зна ако ни због чега другога, а оно да бар они беспристрасни Срби којима 6