Srpski sion

I

Г;УОЈ 5

С®?. 139

Да се меродавници нешто побојавају за номенути свој закључак, од рада оних, за које се рече у „Застави" у бр, 6. „да су сами себе убогаљили и да не долазе у рачун", види се из писања „Заставина" у 49. бр., у ком се броју рекло : „ депутација је отпутовала 1утрос у Будимпешту, те ће по свој прилици сутра извршити сво.ј задатак. Ми се још сећамо оних речи, које се налазе у саопштењу кр. повереника, које је речи он изговорио у првој седници саборској, а које речи гласе: ,.А могу безусловно да уверим сабор о благонаклоности и свесрдној потпори владе". Сабор је у својој адреси забележио те речи." Иста депутација, коју мађарски листови крсте „саборском депутацијом", по речма „ВиДарези Н1г1ар-а" и „ВисЈаревИ Кар1о-а", имала је прилику из уста преузвишеног г. председника Коломана Села да чује, како се има подразумети „безусловна благонаклоност владина", и шта се мора радити, да се она одржи, а наиме чула је из уста његових и ово: „—- — Ја имам обичај, са сваким у држави — потнадао он ма којој вероисповести и гово рио он ма којим језиком — једнако праведно поступати — захтевам и очекујем од свакога становника ове државе, да буде у ирвом реду добар домољуб и добар Мађар. Верује — рече — и очекује да Срби из Ма^арске ове његове назоре не само речима иеиоведају, пего да их и делима дтсазати. У том уверењу може им обе~Кати, да ;Се у њему на&и највеЛега доброжељатеља и . Држимо, да овим речима не треба коментара! Некако чудно долази, и не може човек да се доввје, од куд да министар председник депутацију саборског одбора упозорава и позива да делом покаже своје домољубље — ћагаДзад-ство —, кад о томе нема спомена у одговору министеровом депутацији манастирских настојатеља. Из тога се не може ништа друго извести, до ли ово: да министар верује и држи, да су манасгирски настојатели добри домољуби, а у домољубље њихово —- радикалско — сумња. Или су се господа

похвалила министру са својим домољубљем, у што он није поверавао, и ако му је било мило то чути, него их је позвао, да своје домољубље и делом покажу. Кад се у 6. броју „Заставе" рекло: „— — Сад — како буде, што је мајски сабор имао одлучности, али и мере, може мирне душе чекати решење" ; од куд плашљивости код саборског одбора, да поновну представку и депутацију шиље и влади и кр. поверенику и његовом секретару! Што се тиче одашиљање представке на српеком и мађарском језику, приметити нам је, да бивши „хајдучки саборски одбор" у подобним случајевима није шако никад поступао, него је све своје представке угарској влади достављао само на српском језику, и тек кад је на више пути захтевано искање угарске владе, да јој се и мађарски преводи шаљу нападнутих и осталих одлука па и свих списа, учинио је 1900. 12. Децембра број С. 0. 7804/1740. расиоложење, да се преводи, ако буду захтевани и у колико се односе на ствар опћег автономног интереса, у нодручном звању сачине и подносе. Ни је ли и ово нека разлика између „хајдучког саборског одбора" и данашњег! Да л је данашњи саборски одбор закључио, да шако поднесе министру своју представку, што је рад да се на „безусловној благонаклоности владиној", покаже јој захвалан и признателан, а подједно да и тиме, посведочи своје „ћагабзад-ство", ил из бојазни, да у Пешти не би верно превели исту његову представку; не знамо. Знамо само то, да би еаборски одбор, требао и због шога свога поступка да мало спусти тон своме хваљеном јунаштву. И ми смо у своме чланку „ Лакше, лакше /" у 2, бр. о. л., а и манастирски су настојатељи у својој иоднесеној нредставци министру иредседнику и бану троједне краљевине (види. 4. бр. о. л.) навели разлоге. из којих не би требало издавати манастирску земљу под закуп, све и кад би био сабор властан, да такав закључак донесе. Овде ћемо да наведемо један класичан доказ. да је убитачно вздавати манастирску земљу под закуп.