Srpski sion

СЧр. 208.

„СРНСКИ

СИОН"

глаголетее Сењђурађ, и сију книгу откупи монах Иларион за своју душу, бог да га прости, и да му е измолителница пресвјатаја мати божија на второму нришествију, јеже речет праведним: придите благословени отца моего наследујте уготованое вам царствие от сложенија мира: помените бра= тие љубве ради откупившаго сију књигу блаженаго старца Илариона, и писавшаго многогрешнаго расодера Висариона: ашче ли ми что будет погрешено умом, или рукоју, или језиком о појушчим или преписујучим, љубве ради Христови благословите, а не клените, да и ви улучите благословенаго гласа вјечнаго: придите благословени купно вси да улучим стати одеснују праведнаго судие в безконечни вјек амин". „Да се зна книга молабник из монастира Сењђурђа игумана ЈосиФа". Ш. 0 манастиру Партошу. Исто се може рећи и о овоме манастиру у иогледу оснивања му. И о њему посгоји традиција, да га је у XV. веку основао српски деспот Јован. Да је овај манастир у XVI. веку заиста постојао, то потврђује једно старо Јеванђеље, штампано 1562. г. у ком се налази ова белешка: „Сију книгу, свјатое и божественое евангелие приложи ва монастир Партош, храма свјатија Архангели Михаила и Гаврила, јеромонах Лаврентије Црногорац, ва лето 1571." Има још један други рукопис, и то у Служебнику бившег митрополига темишварског ЈосиФа, у ком се на 427. стр. ово налази: „Сија книга митрополита кир ЈосиФа темишварскаго в љето 1655." Овај блаженоупокојени човек беше веома побожан, живео је око 1655. год., а сахрањен је у манастиру Партошу. IV*. 0 манастиру Војловици. 0 овоме манастиру постоји традиција, да су га у XIV. веку основали српеки деспоти, но то се не може никаквим пи сменим доказом потврдити, јер не само да су га Турци више пута спаљивали, него му је чак и неколико калуђера 1716. г.

у пламену живот изгубило. Нашао се само један Служебник, кога је нанисао у време влашкога кнеза Јована Матеи и Игњатија митрополита у Трговишту неки Радул 7162. г. од створења света, а 1654. годиае, од рођења Христова; доцније 1672. г. поклонио је овај Служебник манастиру Војиовици ПамФнутије, нротосинђел тадањег митрополита у Трговишту. Да је манастир постојао и 1720 г. сведочи нам овај натпис, који се налази над дверима истога манастира: „Сие двери преложи Господин Стојан СтеФановић и Госпођа Наста, капетан, бошњак у монастир Воиловицу ва лето от битија 7221. (1713.)"* Сви ови докази скупа, пружају нам довољно разлога да верујемо, да су сва ова четири манастира темишварске епархије заиста постојали у XVI. веку. За потврду овога не ће с горег бити ако наведемо овде још и то, да су манастири св. г Бурађ, Партош и Војловица још од најстаријих времеаа обављали иарохијске дужности (јиз рагосШа1е) у разним местима. Тако манастир св. Ђурађ обавља душепонечитељске дужности у свом прњавору, као и у оближња два места св. г Бурађ и Беркуца, где ни нема цркава, него су деца из нарохије обвезна долазити у манастир на богослужење о недељним и празничним данима, те ту и свете тајне примати. Манастир Партош је такођер сачувао свој јиз рагосМа1е до данашњег дана у нрњавору, који се истим именом назива, а чија опћина од најстаријих времена пикакве цркве у свом месту није имала, него су увек у манастиру св. тајне примали. Исто је и са манастиром Војловицом и не ^оже се иорећи да манастир опћину Старчево — а 1етроге штетогаП — од памтивека као своју опћину сматра. Како је пак г јиз рагосШа1е а манастира св. Ђурђа, Партоша и Војловице, које они и данас врше, неизмењив; како су они „јиз рагосћЈа1е" још онда имали, кад су се опћине св. Ђурађ, Партош и Старчево населиле, што се догодило у иочетку * Госпођа Наета, по опису манаетира Јаска од 1763. г. покадуђерила се 29. Септембра 1745. Ур.