Srpski sion

С тр . 396.

СРПСКИ СИОН

Б р . 13.

Кола волујска, талиге с хамом и уздицом. Качара от дрвета нлетером начинена, блатом олеплена, на њој троја врата, трском поиривена. Хамбар от чамови дунли дасака, покривен растовом даском, в нем жита 10^ мјерова. Чешма созидата каменом, на јеј чардак покривен чамовом даском. На 3 луле вода идет. Рибњак пред чешмом, но праздан јешче недоиравлен. Воденица на грунту принца Одешкалка више села Хердевика, у којој три тала имајут. 10 јутара жита усјејана на грунту монастирском. 2 јутра Јечма. 2 башче посејане. Виногррд у којему јест 15 мотика покојнаго НеоФита. Воћњак у којему 200 дрва шлива матори. 3 ливаде на грунту монастирском у којих косаца 30. Ливада на чалманском и дивошком грунту, коса 10. 8 волова теглећи. 6 говеда. 4 коња. Сеј монастир иривилегији своја имјеет 1. От ЈосиФа цесара римскаго у оригиналу на пергаменту, латинским језиком, на неј иечат У месингу на златном гајтану висјашчу, издану 1706. Апр. 9. 2 Патент рад грунтова от гроФа КараФе, издани 1702. Феб. 17. 3. КонФирмација от иривилегији от императрици римекија и кралици хунгарскија Марији Терезији, у червеној кадиФИ оправлена, печат висит на златну гајтану у месингу, издана чрез хоФдепутацију 1746. Дек. 20. 4. КонФирмација привилегији от тојажде императрици и кралици у червеној кадиФи, печат древјан на златном гајтану висит, издана чрез канцеларију мажарску 1747. Јан. 19. 5. Копија у онрави от обоих конФирмацији видимирата, с реамбулациом и планом. Сего монастира хумки: 1. От востока пустара Биклао, мета велики друм. 2. От полудне хумка Воина долиница. 3. От запада мета, керски дол. 4. От сјевера мета, дол Чаер. Досаждение имат от комори чрез Г. камерал

ировизора Франца Призера. Такожде и от села Визића. Пришедшу в сеј монастир Них Висок. Г. Арх и Митр. Иавлу Ненадовићу, на генералнују визитацију возгорјевсја љубовију Богу и свјатим сербским иросветитељем Симеону и Сави, јегоже и храм иод титулом јест, видјевши екудост и конечное запустјение церкви свјатој и келиам, изволил укгиторитисја, церков возобновити и покрити цјелу шиндром немецком, јешчеже и Фарбом червеном, со олаом Фарбовати, ктомуже и ред келиах котори на полуденој страни стојат, и трапезарију цјелу, с мешаоницом и кухином на сјеверној страни покрити растовом шиндром, за вјечное воспоминание ктиторства, на св. молитвах и својих родителеј и сродником иреставлшихсја, сиј сут: Ненада, Јелисавети, ЈосиФа и Сари. Приказахом отцу игумену и братии — (шта имају да онраве и набаве). На питање, да л има пустахија, рсуза у манастиру, одговорише да нема. Под датумом сего текушчаго 28. из монастирја Шишатовца пришел во монастир Кувеждин рано во понедељник, идјеже и службу слишаљ Них вскнреосв. Г. Арх, и Митр. Павел Ненадовић, паки изволил во навечерије нраздника всеноћноје бденије совершити всјатих верховних аиостолов Петра и Павла. Заутра же божественују литургију соборње вкупје с преосвјашч. Г. Партенијем Еп. посвјашченија арх. карловачкија, со архимандрити и со служители прочија, с десет персон свјашчеников и дјаконов служити благоволил, гдје јединаго дјакона Михајла из Хорватске во всјашченика рукоположил. Во време же нричашченија иоучителное слово народу вскопр. Еп. Партеније изговорил; по отнустје божественија литургији творил молебствије над њекојеју женоју, страждујушчују от духа нечистаго, такожде и трикратное с литијеју об хожденије окрест церкви совершил. Сија визитација исполнисја и совершисја јунија 30. 1753. г. Партеније Павловић епископ, Арсеније Радивојевић Арх. и Митр. у Срему Ексарх, Викентије Поповић, архимандрит шишатовачки, Исаије Исаијевић игумен реметски. Наставиће се.