Srpski sion

Б р . 14.

СРПСКИ

СИОН

Стр. 427.

било, да С. В. не дозволите, да спорни предмет сеј премјешченија Г. Еп. Ппатона Атанацковића от Будимскија Епархији на Бачкују синодалному разсужденију подвергнетсја, но да јему Архиепископскују Грамоту Вашу на Епархију Бачкују издате, он же да книгу своју „Аналитику" во колнцје сие до ниње сотворил њест, возовет и Т УЈУ С. В. на всесожение предат." Патријар Јосиф усво.јио је овај предлог Крагујевићев, који ако га није у договору с другим владикама, ал га је морао са горњокарловачким владиком Евгенијом Јовановићем поднети, што се види из писма министра гроФа Леона Туна које гласи: „1п Го1§е с1ез а. ћ. НагкЗзсћгеЉепз уош 26. Јиш 1. Ј. ћаћеп Е. ЕхсеНепг ип1егт 29. Јип1 1851. 8. МајезШ! 1ћге ВегеПт1Н§кеН егк!аг1, (Зет ВЈзсћоГе Р1а1оп А1апаскоу1с (31е Ви11е хит Ап1п11е <3е§ Васзег В181ћитз ^е^еп АизНеГегип^ зетез Висћез „Апа1у1Јк" аизгиГегћоеп. 1пбет 1сћ ип!ег Етет (1еп депаЈт1еп Н. В1зсћоГ аиЉгДеге сИезет Уег1ап§еп Еиегег ЕхсеПепг ипуетеШ пасћхикоттеп, ћаће 1сћ (ЗЈе Ећге Е. Е. Мегуоп тИ (Зет Егнисћеп ги ћепасћпсћНдеп, ез \уо11е Е. Е. §еГа1Н§ зеЈп, тјсћ уоп (1ет ЕгГо1де сћезег АиГГогс1егип§ ипд с1ег (1ауоп аћћап §1§ §етасћ1еп тгкП ■ сћеп АизГо1§пп§ (Зег Ви11е гесћ! ћаШ т КеппШЈзз ги 8е1геп, (1атН 1сћ зоГог! 111 (Јег Бадезе1 т Ш)егетз1лттип§ тПДет 1ећћаДеп ТУипсзће Е. Е. ће1 8. Ма1езШ (Пе егГогс!еИсћеп Ет1еИипдеп %'едеп Аћћа11ип§ е1пег бупобе гиг Уогпаћте (Зег "\Уаћ1 (Зег В1зсћОГе Гиг (Пе БЈоесезеп Агас1, 01еп, Тетезуаг ипс! \Уегзсћес2 т АгПгад ћпп^еп ги кОппеп. УУ1еп с1еп 10. ЈиИ 1851. Тћип т. р. Ап 8ете (1ез Неггп §г. п. и. ЕггМзсћоГеп ип<1 Ра1пагсћеп уои КагШуИг Јозерћ ВајаС81С8 ЕхсеИепг. По доласку своме из Беча у Даљ, писао је натријар Јосиф 27. Јунија 1851. владици Крагујевићу следеће писмо: „В. П. Архимандрит кувеждински (Никанор Грујић) приспјевши днес из Виени вопрошен Нами: јест ли исполнил Налог Наш в смотренији нашего отшествија из Виени В. П. устно возвјеститисја имушчаго јему дани, отвјетствовал, јако он искал и П.

В. и Еп. карлштатскаго, но ни јединаго, ни другаго не могл обрјести дома, у сего, сирјеч Еп. карл., служитеља обаче на стогње обрјел и јему причину исканија својего сказал, у В. П. никого не обрјел убо, обаче возвративсја отуду в дом, в немже Ми нребивахом увјерилсја, јако служитељ Ваш в тое времја бил в Нашем пребивалишчи, јеже извјеститисја о Нашем отшестији. Сие вједомости и успокојенија ради Вашего вједомотворим В. П. Јеже касаетсја Вашего изложенија Нам вчера устно в том сотворенаго, јако по отшествији Нашем из Виени на њекое соборишче позвани били јесте, поелику Нам краткости ради времене невозможно бист от П. В. о всјех окретностих того извјеститисја: того ради не пропустите В. П. Нас писмено јешче прежде отшествија Вашего из Осјека извјестити: кто, и что повода падало к тому соборишчу, от кого цроизишло позвание на тое, на који конец бист тое держано, јест ли совјешчанија било каковаго на томже, в коеј Формје и касателно коего предмета, и каков бист Резултат совјешченија того. Јеже ожидајушче от Вас — ". На ово је одговорио Крагујевић из Пакраца 6, Јулија ово: „В. С. В носљедствие милостиваго требованија В. С. од 27. Јунија т. љ. чест имјеју В. С. настојашчим увједомити, да по отшествији Вашем из Виени, служитељ Г. Еп. Карлштадскаго ко мње пријде с тјем от страни Господина своего позивом, да би и аз ко Г. Еп. Трансилванскому (Андрији Шагони) идјеже остала Господа Архијереји находјатсја, договора ради њекоего пријшел. Сему Брагскому нозиву сљедуја, отдахсја ко Г. Еи. Трансилванскому, идјеже вси остали Архијереји, кромје Буковинскаго (Евгенија Хакмана), собрани биша. Повод собрааија сего бист тој, да устроитсја сирјеч једино прошение, которим би Јего Величество всеподањејше молитисја имјело, Синодово дополненија ради вдовствујушчих Епархији, овоже изабранија ради нових Епископов, јелико скорше рјешити, и убо тако, како би Братија Архијереји абие из Виени во Карловци Сремскија на тој конец о державном трошку отдатисја моглиј