Srpski sion
С тр . 436.
(ЈРПСКИ СИОН
6р. 14.
Пре св. литургије обављали су нспрч. г. г. архимандрити, учесници ове славе заједно с дошаћином св. тајне исповеди, а остало свећенство читало је народу молитве и св. тајне јелеосвећења, којом је приликом раздељено побожноме народу, који беше приступио споменутим св. тајнама, око 150 ком. освећених иконица и преко 1000 ком. Петровићевих „Хритћ. књижица" (купљено), 1320 ком. књижица „Српски свеца", као поклон срп. ман. штампарије. Исто тако је и слушаоцима предавања „о пчеларству" раздато 50 комплета „Срп. Пчелара" и других неколико мањих књижица о пчеларству, као поклон преч. г. Ивана Маширевића. Св. божествену литургију одсдужило је ВЕ). Високопреосвећенство г. Епископ Митрофан, уз асистенцију многобројнога свећенства обојега реда, а пригодну проповед изговорио је славски игуман вспрч. г. Димитрије Бранковић архимандрит беочински. Црква је била дупком пуна побожнога света. После св. литургије држано је у манастирској порти опет једно врло лепо и поучно предавање. Предавао је секретар тргов. Удружења из Н. Сада г. Милан Поповић о томе: како ,ца се наш иарод у оиЛе подиже, истичући и.злеђу осталог и то, да би слична предавања ваљало држати не само на манастирским славама, него и на свима цркв. славама у опће у сваком нашем и најмањем месту. После овога предавања раздељено је народу око 200 ком. „Путовођа кроз Нови Сад" као поклон Трговачког Удружења и 600 ком „Књига за народ" као поклон „Матице Српске." После подне пак око б сах. држао је у манастирекој шуми, где је било народно весеље, једно занимљиво и поучно предавање: о моди г. Ненад Барачки богослов. Сва ова предавања слушао је наш народ доста пажљиво, а нарочито ово последње. Манастирски гости били су угошћени под сеницом у порти. Славски кум је био преч. г. Иван Маширевић. За ручком је пало по обичају и неколико китњастих здравица, као, здравице славскога игумана Његовом Величанству, Нзеговој Светости, Његовом Високопреосвећенству г. Епископу Митрофану, као и здравице домаћинове гостима, учесницима ове славе. У вече је била у селу и забава с игранком, коју је тамошња омладина приредила у корист једне своје сироте другарице приликом удаје јој, а успех забаве како у моралном тако и у ма-
теријалном погледу беше повољан. Сутра дан, на појутарје славе, одслужена је св. литургија за мртве, а по том је обављен парастос и помен упокојеној братији, ктиторима и приложницима манастирским. Драгољуб
У Кирину, 13. Јулија. Како се навршило десет година, од како је Љегово високопреосвештенство г. епископ Михаило осветио наш храм, посвећен успомени св. Петра и Павла, и то му је било прво освећење; искупљено свештенство и народ на св. петровском збору, поздравило га је овим брзојавом: „Прије десет година осветилисте овај свети храм, први по ступању Вашем на престо славнога Јакшића, с тога Вас по дужности својој црквени одбор са свештенством и народом поздравља са свето петровскога збора са жељом, да Вас свете данашње молитве и жеље наше одрже и прате сретно и дуго на престолу архијерејском, на корист и славу цркве и народа. Живио !" Како се у то време бавило Његово Високопреосвештенство у Кореници, где је оевећиван иконостас, дошав сутра дан кући, одговорио је овим брзојавом: „Приспјевгпи из Коренице, благодарим вама свима, који се онако одушевљено сјетиете и поздрависте свога Архијереја." И ово сјећање свештенства и народа јасно показује, како су они одани своме архијереју и како ни једну прилику не пропуштају, а да му не изразе својз поштовање, које с једне стране служи високопреосвегатеном г. епископу за доказ одобравања и учврштење у раду његовом, а с друге стране показује, да је овамошње свештенство и народ далеко од оних, који мисле да чине услугу своме народу и цркви тиме, што нападају свакојаким измишљотинама своје архијереје. А не виде, да нам је у данашње доба једини спас у цркви у заједничком раду са својом јерархијом на црквено-просветно-народном пољу. Крајње је време, да наше новинарство престане са својом неразборитом виком и измишљотинама на своје архијереје. У место, да народ^ лоучава и привикава реду и раду, оно га својим писањем само раздражује. А куда то води, на жалост имали смо до сада горког искуства. Л...