Srpski sion

сион

Б р . 19.

За доказ нам служе избори чланова конзисторијалних у пеким дијецезама, где се ни на што друго пије обзирало, него па партизанство. Ми смо за то, да изборе свештениканароха обавља изборпа скупштина дотичпог протопрезвитерата. у ком лежи упражњена парохија. У истој би скупштини иредседавао окружни протопрезвитир односнс адмипистратор и изабрати од скупштине већином гласова световни председник. Чланови би пак њепи били: из сваке општине парох одпосно ацминистратор и по један светован члан, кога цркв. скупштина падиоловичном већином гласова изабере. Искључени би били они свештепици који се трагке за дотичпо место, односпо члапови који стоје у крвном сродству са кандидатом. Да би се избегло свако кортешовање, избори застушшка по општинама, имали би се обавити не пре, но на два дана пред избор, а избор би се застунпика имао обавити у законито сазваној скуиштини, без обзира на нрисутни број скупштинара. За изабратог од кандидованих од конзисторије, сматрао би се онај, који добије надполовичпу већину гласова, а ако код нрвог избора не би толико добио ни један, имао би се у исто време приступити ноновном избору и то између оне двојице, који би највише гласова добили, и ако би код тог избора добили подједнако гласове, прогласио би се за изабратог онај, који је пре рукоположен. Држимо, да би ово био понајбољи начин избора свештеника-пароха. Ако ко зна, који бољи начин, радо ћемо њихово мњење саслушати, и примити у лист. Народни сабор од 1744. Прилог за иеторију ерпеких еабора. Приопштио 6 д. р. (Свршетак.) Г. Јакшић је у својој поменутој кшн зи, на стр. 34. по Витковићу, који је навео потврдну диплому за патријарха Арсенија на латинском језику, рекао, како

је по њој Арсеније потврђен на молбу народа српског. Како до сада иста диплома није штампана и на савременом српско-славенском језику, нава^амо је овде истим језиком. Иста гласи: М б 1 Марја Терес1а Божпего Посп^шанлцего Милост1К) ХВнгарш, Бохемш, Дал^ мацш, Хорватаи, Славон1И кралица итд. Вћдомо творимЂ, и по содержанјго Настоаш,аго в' памлтв препорВчаем -б, имђже надлежитЂ, всћмљ: повнегда шггб л ^ тђ пред' симђ наченшеи:сн с' портого Оттоманского Брани, восточнвјн церкве Греческаго закона Патр1архЂ Пекстаи, Честнни и Благоговћинвш АрсенЈМ 1шанвовичб лгобовпо и в г 11рНОСТ1ГО кђ Ау гбстномб дом8 Нашем8 водимђ , остави†таможде престолт. Патр^аршескШ и пространннш приходи в' пред^ли Нашл себе пренесе, и>свнш,енное Цесарское и Кралевское величество Почтеннћишји иногда, и Лк>бимћиш1и Г. родителв Нашг Блаженн г Мшаго Поминован1 - н за т8го, егоже сверх8 изрнднаго и вћрнаго Народа 1ллгрическаго (С предреченнаго АугВстнаго дома Нашего з^ћло добро услбженнаго всегда ношашесл, наклонноств и милостб, ем$ Народ8 глави евоел церковннн чрезљ честнаго и Благоговћиннаго Викентаа 1и>анновича мало пред' К живихт, прешеств1е тогда лишагогцемВсл, междВ тимђ провид^ћти хотлпхе, тогожде Патр1арха АрсеН1а 1и>анновича в' его м^ћсто Надсмотрителнћ поставшгБ, иже такожде ово на височаише реченнаго Блаженно усопшаго Господина родителн Нашего, ово и на собственное досл^ довлетворен1е Наше врИченнБШЋ ем8 правителсгвомЂ церковнимђ изрндно правилг; егдаже нб1нћ Насг помннВтаго закона и нац10на клерБ и народЂ понизнћише просилт., да предреченнаго Патр1арха Арсен1а Јлианновича в' семт. своем достоинств"6 Патр1аршеском г б милостиво потвердимт>, и его дМствителнб ихтј глав^ церковнб поставимт., Мв1же реченнБги Народт. 1ллирГческш или расц1лннск10: не меншего 1ако Предци Наши обемлемЂ Наклоност1го и Милост1го, прошнго Его драговолно вснчески снисходити ни единомб {џтложнихомб : и