Srpski sion

Б р . 22.

СРИСКИ СИОН

С тр . 685.

неподобнољепног намјеренија, за кое изражение мислећи себе у В. В, оправдати, имам навести: Обшчество ово ние Обшчество кое се базира на множечислпју гласова, но оно•се руководи от једнога до два, кои су особито рђава поведенија људи; јер човјек кои че вјеруе и никад не пошчеди, да не уједе своим суесловием христианску светињу и вјеру; човјек, кои се никад не исповиједа и не причестћуе, и своиој фамилии, и свакому то чинити препјатствуе; човјек кои у церкву не иде, ако ли пак кадгод и дође, а он дође с оним намјерением, како што варварогордељивии људи имати обичествују, т. је, да друге по церкви узнемируе и от побожности отвраћа; човјек, ког неопрат језик никад не почива до височ. Сановника Церковни, и тај јест Јово Савв. Петровић, и он јест заклет непријатељ сшченства и непријатељ запта и благо чинија Церковног, и он је фактотум овога обшчества, кои је от више година на њекиј начин изкључен био, пак л. 1848. опет у обшчество ступио и друге учити стао тако, да су готово сви дошли онаковпи као што је и он сам. Сад је ли оваковим људма стало за благостојание, созиждение и разширение православија овдје, или Је нешто друго што иј потеже, да капитул по своим штатутима имаду — јест В. Високопр. са свим излишно и непотребно за то от мене какова објаснснија искати. — У другом погледу церква ова никако сиромашна не би била, кад би Обшчество хотјело со добром церковиим совјесшно поступати; јер не узимајући у призрјеније кућу церковну, која своиом годишњом кириом издержание сшченика, послужитеља церкве, репарацију своју, лако поднијети још претећи може; не гледећи на алемолину, која пада на тас сваке недеље и праздника; завјешчанија коекаква што се примају; гробнице око церкве што се продају — сама милостиња коју дају странии, кадра би била поштено обезбјеђавати церкву, пак у напредак особито, пошто је направљен Рог1о и ЗсШШууегДе још бољиј взглед церкви у томе предстои. Обшчество што би обвезано било, кад благодјејанија ду-

ховна ужива, само за обдержание сшченика скрбити, и за обшче добро церковно могушчаја допринашати, а оно за тај циљ на церковну кућу дуг наваљује. Из свег овога што сам навео, иде сад моја нижајша прошња, да В. В. обшчеству овдагањем Братство и капитул не потврдите дотидоб, докле се Штатути не преиначе, т. је: да сшченик не буде искључен из церковног Обшчества, дапаче да буде свагда засједавати у капитулу, да има подпуно своје право у Церкви и Обшчеству церковном, да буде уређивато по множечислију гласова, да сшченик буде са свим независним от Обшчества, и да зависи у свему от свое вис. власти, и да се рачуни церковни и за најмању вешч церковној власти подносе." Не знам, да ли су Сењани знали за ово и оваково писање Теслино и његово мишљење о њиховијем Штатутима, кад му јавише 1. ј.ула 1851., да му обаљују плату, што исто јавише и владици 11. јула 1851.? П. М. Е. 0 п и с српских фрушкогореких манастира 1753. год. Приопштио: Д. Р. (Наотавак.) Филиал Крушедола. Мали монастир Филијал началнаго монастирја Крушедола јест храм Сретенија Госнодња, создан преподобноју Госпожеју свјатоју Ангелиноју десиотицеју, идјеже она ишла с монахиљами, и тамо по преставлении иогребана бист у наперти. Церков сија созидана циглом висотоју 2 Ј / 2 кл., долготоју 7 кл., гаиротоју 2*/ 2 кл., сведепа на ћемер, исписата различними образи сва; препрата созидата циглом, више препратних врат на среднем зиду написано сице: + Изволением отца и посијешением сина и совершением свјатаго духа, сеј Божествени храм свјато Сретение Христово, поиисасе при патриарху Сербском кир Пајсеју, и при митрополиту Бјелградском (без навода имена) и при игумену крушедолскому кир Михаилу с братијами и откупи Анастасиа припрату, Бог да прости во љето ^зјшв. (7142.=1634.). Пред иапертоју мала пре-