Srpski sion

Бр. 22.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 693.

истога дана и поднео ЕБеговом Величанству на највишу потврду. ГБегово Ц. и Ап. кр. Величанство Наш премилостиви Господар и краљ Франц Јосиф I. превишњим ретењем својим од 29. Маја 1871 год. благоизволело је најмилостивије дозволити, да се са понпзном представком српско- народног црквеног сабора од 5. Авг. 1870. год. поднесено привр. уређење епархија у опсегу српске Митрополије и Патријаршије Карловачке у живот уведе и допде, док сри. нар. цркв. Сабор унутарњи строј епархија, делокруг и одношај органа у њима коначно не уреди , што је и до данаске науређено остало. Кад је то највише решење у Сабору публиковано било, наредио је срп. нар, цркв. сабор из седнице своје од 30. Јула 1871. год. проведбеном Наредбом својом, да за 30 дана после закључења саборских седница, има сваки Дијецезан по гласу XIV. чл. Уредбе о уређењу епархија одредити и огласити дан, кад да се избори заступника за епарх. Скупштину обаве, и дан у који да се епарх. Скугпптина у месту где је седиште епископа дијецезана састане, сама пак епарх. Скупштина да се има најдаље за 6 недеља од обављених избора заступника састати и ту у смилу чл. ХУП. поменуте Уредбе, под председништвом епископа Дијецезанаконституисати, и послове своје у дотичним чланцима обележене обавити. И тако на темељу те привр. Уредбе а по проведбеној Наредби од самога Са бора под 30. Јула 1871. изданој, одржане су у целој Митрополији епархијске Скупштине. У Архидкјецези карловачкој одржана је прва Скупштина дана 7. окт. 1871. год. Друга Скупштина одржана је 24. Септембра 1873. год. а трећа је одржана 6. Маја 1875. Све ове епарх. Скупштине одржаване су са оним скупштинарима, који су још у први мах год. 1871. изабраии били. И тек год. 1885. донео је С. Одбор у седници својој од 29. Нов. бр. 671. и 24. Марта 1886. бр. 306. и 340. одлуку да се имају сви епар. Адм. одбори

упутити, да са ново изабраним скупштинарима епарх. Скупштине одрже, те да уз одре^ени им Уредбом делокруг, •аоглавишо иак иоиуне уиражњена места чланова појединих одсека епархијских власти, што је у целој Митрополији и извршено. Из свега досад реченога види се то, да су до потврде Саборског Устројства, епарх. Скупштине сазиване или по наредби самога Сабора, или наре^ењем епарх. Админ. одбора; а од потврде Саб. Устројства. преузео је то право Саб. Одбор у своје руке као највиша контролна власт народно-црквених органа, те је наре^ивао сазивање епарх. Скупштина, са новим изборима епарх. заступника, као и доиуњавање уиражњених места чланова иојединих одсека еиарх. власти и т. д. те је према томе од Саб. Одбора и зависило како трајање мандата члановима епарх. Скупштина, тако и члановима епархијских управа. Године 1890. кад сам по милости Вожјој и по вољи тадањег српско-народног црквеног Сабора за Митрополита Патријарха изабран, и највишим милостивим решењем Њег. Ц. и Ап. кр. Велачанства потврђен, једна од првих брига била ми је та, да епархију која је бризи и старању моме поверена, но коју сам у доста запуштеном стању затекао, у пожелани рад доведем, услед чега, чим сам се са стањем и одношајима епархијским упознао, постарао сам се да подчињени Ми Адм. одбор ^верим о потреби сазива епархијске Скупштине, који је предлог тај драговољно прихватио, те је седницу епарх. Скупштине на дан 1. Окт. 1890. год. са знањем и одобрењем С. О. сазвао, која ]е тога дана и одржана, У овој седници епарх. Скупштине донесене су разне корисне одлуке, које у делокруг Скупштине спадају, попуњена су упражњена места сва три одсека епарх. Управе, учињено је расположење у погледу попуњавања бележничког места, установљен је епархијски фонд, примљен је уговор са Асекурационим друштвом Франко-Хонгроа, и т. д., што је остало све до данас у својој крепости. После овога састанка, није се више