Srpski sion

! 1

С тр . 700. СРПСКИ

По овој дефинидији ногућа су 4 главна случаја незаконитог рођења: 1.) Дете је родила неудата жена; 2.) Дете је родилаудата жена за трајања законита брака, али оно нше зачето ио мужу њезину. В ) Дете је рођено по удатој иза расиуштена односно разрешена брака. 4.) Дете је рођено за трајања незаконита (невнљана) брака. Са овим наведеним случајевима незаконитог рођења има често, ако не редовно српски свештеник чигаву главобољу шта да ради, па често иута посве некоректно увађа он таква рођења у матице, зашто доцније или мора да одговара или да води читаву непотребну преписку са својим прегпостављеним духовним или политичким властима. То долази услед непознавања грађанских закона и прописа односећих се на таква пигања. И не само то, него непознавање тих закона и прописа узрок је, да свештеник и нехотице товари грех на душу своју, ако дете по законима законито рођено увађа у матице као незаконито, чиме му ускраћује његова права, која му и по Божјим и по земаљским законима припадају. Или обратно увађајући незаконито дете као законито, чиме му опет — и ако није власган — даје таква ирава, која му но свом рођењу не прииадају. Да би дакле нашим сриским свештеницима, у краљевинама Хрватској и Славонији, на које се ови закони протежу, ма и у неколико иомогли у таквим зачршенин иитањима, изнећемо на овом мес'у, како неколико теоријских унута, тако и неке законске прописе и решења, а и неколико конкретних примера, који ће им у сличним нриликама од користи бити, за што смо захвални г. уреднику за уступљену нам грађу. По темељном закону за вођење матичних књнга крштених (рођених), венчаних и умрлих, који је 20. фебр. 1784. год. царским иатентом први пут, а затим декретом дворске канцеларије од 18. Марта 1819. год. и по други нут проглашен, нарођено је водитељима матица (наросима), да у реду бележе случајеве рођења, венчања и смрти у време, кад се догађају и ирема ириликама, кад се такови уноси у матичне књиге имају увести. Касније уииси т. ј. такви, који се носле уписа у књиге кршгених, венчаних и умрлих чине, не снадају у само-

Б р . 22.

стално уредовање водитеља матица. Пошто је вођење матица носао државне уираве, који је она паросима поверила, то дакле и матице сиадају цод ингеренцију државних власти, те се без њихових одредчба не смеју нти донуњавати ниги исирављати. Ово нотврђује и решење кр. зем. владе, одела за богоштовје и наставу од 28. фебр. 1889. год. бр. 10.410 ех 1888. г. где се изрично вели : „Из разлога, што се исиравци матичних књига имају просуђивати лих само по цивнлном праву, те што се код тога уз тачно познавање односннх проииса има поступати са особигим оирезом, мридржаје си кр. зем. влада искључиво сама одре^ивати исправке машичпих књига. 0 чему се (наслов) обавешћује благовољног знања ради с молбом, да изволи у сваком поједином случају код нсправка матичних књига — осим случајова легитимације рег вићзесЈиепв шаћ-ипопшш — овде одлуку затражити." Исто се види и из отииса те владе од 4. Маја 1888. год. бр. 3844. упућеног на градско ноглаварство у Загребу, „да, кад год се ради о исиравку или падопуњењу матичних књига, свагда код кр. зем. владе одлуку затражи, пошто се код оваких исправака и надопуњења иаа а и мора постунати са највећим опрезом". Према томе дозвољено је самостално уредовање паросима једино код забиљешке већ усљедиле легитимације накнадном женидбон у матичне књиге крштених (рођених). Ооћи грађански законик иознаје три врсте легитимације ванбрачне, деце, и то: I. уклоњењем женидбене заиреке (ех 1е§-е) §. 160.) II. накнадном женидбом (рег кићвефхепа шаМшошит §. 161.) Ш. милошћу владаочевом (рег гезспрћгт рипсГр18 §. 162.) Код прва два случаја је иосгупак при ле гитимацији ванбрачне деце сасвим идентичан, доч код трећег случаја чини се то судским иутем. што се може видити у министарској наредби од 29 Јуна 1850. год. (бр. 257. држ. закона I.) По закону легитимација ваобрачне деце накнадном женидбом бива самин чином женидбе (грво 1ас4о е1 јиге), а не како многи нароси ногрешно држе, тек одлуком власти, која унис

СИОН