Srpski sion

С тр . 720.

СРПСКИ

сион

В р. 21

дао, да му предстанем, као да ме зар у своиој канцеларии по природном му милитарском бруталитету афронтира, или може бити јошт и заарештовати пусти; но видећи да се је у рачуну преварио, отпитпе ми, да ће он у томе призрјенију чинити као и до сад, шиљући сирјеч укупно људство гарнизона еп рагасЈе у римокатол. цркву, а потом тога да ће моћи људство нашој религии припадајуће у собствену цркву безпрепјатство приходити. (Тај одговор мајоров под ц. кр. војн. команде у Сењу бр. 302. послије овог излагања Теслина не марим и посебно износити). Ово посљедње наводим само за тс, да вд. Еп. конс. благонаклоно увиди, како је силно изображен напоменутиј царскиј чиновиик, и каково поњатие имаде о церковноме сану, а наипаче другог вјероисповјзданија; и не тужим га за ово, зашто је прошла ствар, а за што је он тада ончас паметние поступао, и људство нашег вјероисповједанија свагда — без да у римску церкву приходити има — у нашу церкву парадно пошиљао, а мене већ никад при моима от њега службеним коим требованијама к себи призивао ние: него сад за ова три пункта. 1. За што поменутиј г. милитар-командант мајор Франц Фрошмаер от Шајбенхоф на мој службениј позив и молбу от 15. тек. по р. кал. (није нужно ни тог званичног Теслина писма Ап баз 1ШШаег Ст<к) (1а11о 2е裏 ат 15. Коуетћег 1849. износити посебно.) за речено важно торжество обичну милитарску почест, коју Римцима свагда драговољно дае, нашој церкви отрече. 2. За што он подчињене себи чиновнике о овој светчаности не увједоми; и 3. За што истиј, кад је могао, трајућу богослуженију, по граду бадава шетати сз, у церкву — по примјеру магистратских и други овдје у царском званију находећих се чиновника — и сам доћи не восхотје; тужбу вд. Епарх. конс., као моиој законој високој власти, всепокорњејше подносим, да би по високом разсмотренију своме даљниј корак о овој ствари учинити благоизволио. Милутин Тесла с. р. парохии адм.

9. Вд. Епарх, консисториуму в Еарловац, Оењ, 17. марта 1850. Низ пушченим сјемо високим налогом конс. от 16. февр. 1848. К. а<! 8. јест милостивјејше повељено било, да како што свака нарохиа, тако равно и ова печат долженствену имјети мора; и будући што отовуд под 1. марта тога љета покорњејше извјестие поднешено буде, да има сирјеч печат у обшчества, коиом се свјашченик при долженственим своима дјели послужуе, а обшчество не ће друге да набави, — буде средстием висока_ налога от 6. марта 1848. К. 214. милостивјејше ријешено, да ние потребно печати иже за парохију дјелати. Но будући да ова печат, како што високодостојном Епарх. консисториуму у милости познато бити може, не код свјагачника, него код тутора, гезрес11Уе гдигод у бутиги находи се, то тимначином свјагачнику не мала незгода, увриједа и печал наводи се, јер тражећи он и иштући печат долженствену, наиде готово сваки пут на: „шша то иишете ошче и , „иишете л' то владики или ироти и , „иодиисуете л' неком квитанцију или атесшаш 11 , „благо се вами, вавијек вам каиљу новци а , ј?сше л' донели с собом облата или воска и , „пе даемо ми нииодшто церковну пашу иечат у ку&у свјагачника, јер тко би био ошговоран, да се што фалишно сочини и изда" — (!!!) [Сам је Тесла све ово подвукао и метнуо сва три знака чу^ења]. Ние ли то непозвата контрола и ауторитет некиј над свјашчником, непрнстојним и неправедним начином?! Као да парох зар не своему господеви стои или пада, него да под судом и надзиранием кога шегерта бутигарског лежати мора! А што се печат коекуд по исканциама вуче, те да тко, што лако може, кривиј извод из книг матрических, или свидјетелство кое, или коиму драго документ на име пароха лажно сочини и изда, то ГгеШсћ не би био свјашчник отговоран, него кои год мажачизма шпекулантскиј! Најнезгодние је за свјашчника опет, сад се случи недеља или праздник, те тим обстојателством дућани затворени буду; свјаш-