Srpski sion

бр. 2з.

ченику печат затреба, а госпона тутора по кафанама. касинма, бирцаузима или другди искати треба, докле на: „ поп ћо Гетро аМеззо " и његов калфа потражити се мора. За избавити себе, и в пред при церкви овој служити имушче пресвитере от незгоде и неповољностиј преднаведени, судио јесам, ако ми милостивјејше дозволено буде, печат, по упутсвију висока налога от 16. февр. 1818. К. а<1 8. на собствениј мој трошак, за парохију ову изгравирати пустити. Печат пак, која сад обстои гречески писати л. 1790. и коју обшчество притјажава, нека ју и отсеље за себе задержи, и печати с њоме кои шта хоће; парохии је нужл,а и потребна печат посебна, јер и онако, какову да има част и сојуз обшчество с парохом у званичним дјели! Просим дакле високодостојниј Епарх. консисториум всепекорњејше, да би високиј свој налог ониј от 6. марта 1848. К. 214. благонаклоно опозвајући, мени милостивјејше наложити изволио, да печат под именем консисториално парохии овој прислату, на собствениј мој трошак скорје набавити могу. \ Милутин Тесла с. р. парохии адм. Свршиће се.

Искање сабора. Д- Р. 2 (Наставак.) Пошто смо доказали, да ни на основу §. 3. IX. чл. уг. сабора од 1868., а тако исто ни по §. §. 19. и 22. б.) саборског устројства не морају ићи сви закључци саборски — одлуке на превишњу по тврду, и пошто смо ми из поменутог закључка саборског одбора извели само оно, што из њега морају извести сви мислеони људи, сад сва извијања „Заставина" нису у стању из њега друго шта извести, до ли оно, што смо и ми из њега извели. Ако су из њега оно исто извели што смо и ми и „Браник", а и „Народност"; не следује отуда да смо ми по „Бранику" дошли до онаквог закључка. СРПСКИ ОИОН 1903.

сиоа С тр . т.

До онаквог су закључка морали и морају као што рекосмо доћи сви мислеони људи, и ако се ишта шта може назвати „глупошћу"; не може се назвати поменути наш закључак из онаког закључка саборског одбора. Да је саборски одбор мало више промислио и о поменутом своме закључку; не би могао онако шта у њему рећи. Да видимо сад разлоге, на основу којих саборски одбор моли за превишњу дозволу за ванредно заседање сабора. Први је разлог, што председник уг. министарства није поднео на превишњу потврду саборски закључак донесен у XXII. седници од 27. Јунија 1902. бр. 5. у погледу верозаконског приноса. Верозаконски је принос уведен код нас закључком саборским од 1865. У §. 27. I. В. в.) вели се: „На место досадашње конвенције и сидоксије, купиће се принос верозаконски у темишварској, вршачкој и бачкој дијецези са 4 новчића, у карловачкој архидијецези са 3 нов., у будимској и пакрачкој са 2 нов. а у горњокарловачкој са 1 нов., од главе, и тећи ће у неприкосновени фонд." Од 1869. купи се по том кључу верозаконски принос у свима дијецезама, те како по некад адм. одбори, а по некад и саб. одбор нису ни у том погледу вршили своју дужност; нарастао је исти до знатне своте у неким дијецезама, у свему пак до преко 500000 круна. Како се за време кортешовања пред „мајски сабор" народу обећавало много што-шта, што се у напред знало, да се не може постићи; у седници XXI. устаде посланик г., Мита Клицин, вршачки учитељ, те предложи: „Да се са 1. Јануаром 1903. обуставља прикупљање верозаконског приноса, те да у прорачун више и не долази, а она свота, која је потребна, у смислу §.27. 3. за епископске дотације, да се подмири из других прихода неприкосновеног фонда." У образложењу за свој предлог навео је г. Клицин, како је прикупљање вер. приноса постало излишно, како нагп народ плаћа и преко 50%' од изравае порезе црк. школског приреза, како је 46