Srpski sion

Стр 74.

СРПСКИ СИОН

Б Р. 3.

канон, и аитрополита и епископе. Ово је саборни акт, обвезателан за све нас; у кругу овога акта двизани нетреба ни одкога да се ограничавамо. Кад занне ствар — добро, ал зашто без нужде. Пашријарх: Овде није реч о подручавању еиископа под митроиолита, каквом особитом, него еп. конзисториума под митрополитски савет, кад конзисториум запне гдегод. Та и дан-данас ишту се одавде мњенија у толики предмети епископски конзисторија. Да је сабор перманентан, имала би се та статута сабору подноситИ ј а кад нема сабора, митр. црквени савег његов је ушез ^егепз, дакле њему ваља да се подносе. Ја барем тако судим, ЧарнојевиК: Ако конзистораум испуни жељу општества, онда нема пут на митронолита, само онда, ако не. МилшиК: Овде је говор о статутима. Чарно^евиЛ: А . . . то је друго! Гласа се. ВеЛина устаје за редакцију. Код другог читања, по нредлогу одбора а<1 ћос, измењен је §. 22. 1.) II. овако: §. 23. 1.) II. У делокруг месне црквене скупштине спада: — — ј.) Доноси у границама закона и ових наредаба месни статут за себе, који одговара месним околностима и нотребама, и у томе поставља оишша правила о пословима, који су појединим њеним органима поверени. Сташуши ови имају се ирешходно на одобрење тднеши еиархијској конзисторији." Овако је овај §. 23. 1.) II. потврђен и у рескрипту од 10. Августа 1868., само је место речи оишша правила, стављено ближа. У немачком тексту — званичном — вели се : §. 23. 1.) — — 8о1сће 8Ши1еп ћес1иг1еп уог јћгег БЧпШшш^ с1ег Сгепећгш§ш1§ с1ез Вшсезап С0П818к)ПШП8. " Из напред реченог јасно се види, да се статути месних црквених скуиштина имају подносити на одобрење једино административном одбору. И кад ово стоји, а подједно и то, да од 1871. год. када је установљена установа административног одбора, а 1875. саборски одбор, ни један саборски одбор није тражио и захтевао, да се њему шаљу на увид одобрени од административног одбора статути месних црквених општина, и да је он у њима поправке односно уништења чинио; пита се: како се има схватити наредба саборског одбора од 25.

Септембра пр. г. бр. Ас1 С. 0. 8223. 2005. ех 1903., у којој се рече: „— — налази саборски одбор у смислу своје одлуке од данашњега дана и под горњим бројем нозвати славноисти (адм. одбор), да од својих нодручних црквених опћина изиште црквено-опћинске статуте — где оваких има — и овом сабор. одбору ради увида и евентуално ради даљег иостуика трикаже уз своје извешће: да ли је сваки такав цркв. опћински статут задобио одобрење славноистог, као надлежне епархијске власти, када и под којим бројем?" У образложењу за овакву наредбу, рече се: „— — а како се саб. одбор с друге стране из појединих конкретних случајева, увидом у црквено-онћинске статуте уверио — колико је нама познато, само је статут панчевачке црквене општине, ког је адм. одбор потврдио, уништен од данашњег саборског одбора —, да су у таквим статутима садржане, дакле и надлежним еп. адм. одбором одобрене, и такве одредбе, које стоје у противности нарочито са устанорама прев. кр. наредбе од 1868., те је саб. одбор приликом сазнања такве статуте или делимлце или пак у целини уништити и ван крепости ставити морао — Ми држимо, да је оваква наредба саборског одбора супротна наведеном §. 23. 1.) II. Б. кр. рескрипта од 10. Авг. 1868. По истој припада право адм. одбору да он нотврђује месне статуте црквених ошптина, против чијег решења нема даље апелате. Врховно право саборског одбора не може се односити и на потврђене од административних одбора месне статуте за црквене општине, и исте мењати односно уништити их. У матицама т. ј. у лутеранском устројству од 1864. и 1859. од куда је и по коме је грађено устројство наших црквених општина 1864/5., нема спомена о месним статутиаа за црквене општине. А нема ни у румунском организационом статугу од 1868. По §. 23. 1) II. Б. месни статуги за црквене онштине имају у себи садржати ближа _ иравила о пословима, који су појединим њеним органима поверени. Главна наређења рескриптска наравно да се не смеју мењати у истим статутима. И кад се и тако незнатне ствари не могу поверити административном одбору, и ако се у њему