Srpski sion

Б р . 3. СРИСКИ

о месним статутима за црквене \/ општине. Д. Р. Но §. 22. 1) II. сабореко гинодалних иредлога од 1864. у делокруг је месне дрквене скупштине снадало: „Доноси у границама закона и ових наредба месни статут за себе, који одговара месним околностима и потребама, и у томе поставља ближа правила о пословима, који су појединим њеним органима поверени. Статути ови имају се претходно на одобрење поднети путем епархијског конзисторијума (административног одбора) митрополитско-апелаториалном конзисторијуму (сабореком одбору)." Кад је у XVIII. саборекој седници 19. фебруара 1865. дошло до § 22. г.), вођена је ова дебата. Известилац арх. Герман Анђелић изјави, да је одбор ас1 ћос изменуо у место „митрополитско-апелаториалном конзисторијуму" са „митрополитско-дрквеном савету". Епискои Еенгелац: Излишно је, да, за сваку ствар идемо на мптрополитски савет, него онда само, кад конзисториум не зна разлога из који би потврдио статута. ШилешиЛ: То је тако ради једнообразности свију статута уређено, јербо без цен■гралног ревидирања било би их статута по дијецезама и појединим општинама свакојакв. Еи. Кенгелац: Какво је то једнообразије, кад свака општина свој статут према својим локалним околностима удешава? МиковиЛ: И ја би био за то. Еи. Сто]кови%: Тиме се ограничава дијецезанова власт, а он је у својој дијецези то исто, што и патријарх у својој. Патријарх: Барем гди је разногласије међу општином и конзисториумом; гди онштина жели једно, а консисториум би можда хтео друго што. ХаџиЛ: Барем да се рекне, статуте те конзисториум потврђује, и пшље их митрополитском савету знања ради, јер овде треба еве да ее зна, гди, и како што бива. Еи. Кенгелац: На тај случај, кад би се имало свако заведеније митрополиту саопштити знања ради, морао би и митрополит еписконима саопштити, шга се код њега учини. Еи. СтојковиЛ: Кад то хоћете, онда нека

СИОН С тр . 73.

се подноси управо митрополиту, а не чрез еп. конзисториум. МилетиЛ: Ово је тако уређено, не само ради јединообразија статута поједини код куће, него да еви ти поједини статути буду сагласни са овим главним саборским статутом. И ј политичном свету така статута прелазе ревизиЈу централне власти, која је одговорна да се закони извршују. Могу партикуларизми и отступити и удалити се од установе ноложене сабором за цео народ. Овде се епископска власт не огранпчава, него се брани автономија целога народа. Ја еам за редакцију. Еи. Кенгелац: Нек иде ствар на митрополитски савет само у спорним случајевима. Ц. комесар: Статути ти незнатне су ствари. Друго је, може ли се епископу, који је одговоран за своју епархпју, то узети овако биро* кратичвим путем. Еи. Кенгелац: Само у спорним случајевима, као што сам казао. МилетиЛ: Код аплицирања закона на поједине случајеве може бити спора, али овде код грађења закона не може то бити. Овде се ениекоп не подвргава митрополиту него еп конзисториум митрополитском савету, као дијецезална административна власт централној административној власти. Воли%: Зато је овде тако стављено, што ти вонросни статути морају бити у границама ови саборски нарадаба наши. Ва то је гаранција тражена у надзору савета митрополитског. Кад би сваки конзисториум могао чинити расположења противу ови саборски наредаба, онда не би било никакве гаранције за ове наредбе. Полковник Бига: Кад је епископ за свашта одговоран, нека је и ово њему вручено. Конзисториум његов знаће расудити ствар; а гди буде неспоразумљења, ту нека иде и на митрополита. Полковник ЗаставниковиЛ: Свакога је закона интерпрет највиша власт; то је овде митрополит. Редакција је ова најбоља. Марр МилекиЛ: Ја се слажем са г. нолковником с тим више, јер се овде у редакцијп вели, да иду статути на митрополитски савет путем еп. конзисториума, пак може конзисториум у спроводу евоме примјетити што хоће. Глава цркве треба да знаде за све и свашта, што се у епархији догађа. Еи. Кенгелац: Нас све наједнако равна,