Srpski sion

Отр. 115

5. Митрофан ЈоакимовиЛ, јрм. из ман. Вољавче, пзјавио је, да Је његов умрли игуман Алексије Јефремовић, пре заиочетог рата, знатне п важне услуге чинио иослатим аустријским извидницима, због чега је уживао од умрлог нара Јосифа II. иензију, шго и писмено »оже носведочити. Уз то је — рече — познато и обрштеру Михаљевићу, да кад су Турци до -^нали за учињене услуге аустријској војсци, да су запалили манастир заједно с црквом. 31. Јулија и. г. нродужен је испит и 6. Рафаило МиличевиЛ јрм. из манаст. Вољавче у рудничком округу, изјавио је и навео следеће усл)-ге учињене аустрпјској војсци за време трогодишњег рата: 1.) Још 1781. кад је ноп Никола Радомировић са својим друговима долазио у манаС1ир, био је својски дочгкиван и за извиђење околине давати су му поуздани људи, и ишло му се на руку да сазна положај и стање појединих места, и сав је трошак око тога иодносио сам манастир. 2. Кад су Турци за то сазнали, тражили су шумана који се морао уклонити из манастира и у лутању, у ком је такође ирибирао л>уде и чинио описе, и умро. 3- По том је горе речени — Рафаило Миличевић друкчије Михајловић — предузео не довршен посао од игумана и извршио га на потпуно задовољство пок. Николе Радомировића и обрштера Михаљевића, због чега је не само разна гоњења претрпео, а особито кад су манастир Т)рци похарали и попалили, којом је приликом једва спасао свој живот. Остала четир калуђера и то Макарије Драгутиновић монах, Јосиф Вукашиновић јрм., Леонтије Станојевић јрм. и Исаија Јовановић јрм. из Драче, исказаше мање више оно исто што и напред наведени. Како конзисторија — очекујући од поменутих калуђера нужне сводоџбе за своје исказе, није поменути испиг послала реченој канцеларији; то је на њен ургенс од 7. Октобра 1791. N. 1738., митрополит Сгеван Сгратимировић 8. Новембра и. г. послао јој га, взвинивши се, зашто га није могао послати, те подједно доставио јој и сведоџбу од обрштера Михаљевића о заслугама поменутих калуђера. Подједно .је Сгратпмировић тоило ирепоручио поменуте калуђере превишњој царској милости.

Митрополит Сгратимпровпћ, цримпвши од иоменуте канцеларије иоменуту молбу пребеглих калуђера, да извиди истинитост њихових навода у њојзи, доставио ју је 18. Јулија 1791. обрштеру Михаљевићу, на кога се већина позвала, да су њеау познате њихове заслуга за аустријски двор. Исти је у своме допису од 20. Јулија 1791. из Карловаца, одговорио Сгратимировићу и потврдио „да је српско свешгенство у опште пре рата послате у Србију особе у званичном послу но своме могућству потпомагало и ишло им на руку, а за време рага већи део у корист ц. к. службе против непријатеља и само војевало и тпме аного допринело, да су многи срби,'ански поданици и сами ступили у борбу против Турака и задобили их за Аустрију". Што се тиче поменутих 10 калуђера, то заслужује Исаија Јовановић, бивши игуман у Драч!1, који се неорекидио бавио код фрајкора, који је стајао под мојом командом, и показао у свакој црилици, као и у извидницама здраво користан, да се на њега узме особиги обзир. За остале ако им илирска дворска канцеларија већ не може какву особиту милост израдити и дати, заслужују, да у налазећим се овостраним манастирима уживају она- права, која уживају овострани калуђери у њима. По списку од 29. Фебруара 1792. налазиаи су се ови пребегли из Орбије калуђери у фрушкогорским манастирима: 1. У Крушедолу: јеромонаси Јероним Николић и Сава Миловановић, који ужива пензију од 150 фор. 2. У Гргетегу: јеромонах Симеон Бркић и монах Дијонисије Јовановић. 3. У Хопову: јеромонаси: Сипридон Вујановић, Јанићије Ћириловић и ВићенгиЈе Јовановић. 4. У Врднику: јрм, Исаија Сгефановић, који ужива иензиЈу од 300 фор. 5 У Јаску: јрм. Јосиф Вукашиновић. 6. У Бешенови: јрм. Дијонисије Иоповић. 7. У Шишатовцу: монах Исаија. 8. У Кувеждину: јрм. Исаија Јовановић, који прима дневне 17 кр. и монах Пахомије. 9. У Прибиној глави: јрм. Гаврило Илић и монах Никбдим Јовановић, сваки од њих ужива по 150 фор. иеизије. 10. У Беочину: монах Макарије Драгутиновић .