Srpski sion

српски сидн

роднаго Агента Оренги, наименоват и пријат бил во агенцију народну Г. Францишк Венцеслав от Хајмерле, јегоже агенција в народје нашем от их ц. к. величества воспјашчена и возбранена јест. Но в мјесто јего пријат бист Г. Јоан Вилхелм Шерер, да будет народни Агент. Јегоже клеру и народу идјеже подобает ио указу их вскпр. огласихом. 9. Совокупивше сремскија епархии духовнике, т. ј. пароха бешчанскаго, Гедеона јрм. ремет., Арсенија беоч. игумена, Исаија хопов., Авакума бешеновскаго, Пахомија крушедолскаго намјестника, Георгија шишатовачкаго, хажи СтеФана раковачкаго и протопопу далскаго Антонија, имже приказахом заповјест их вскпр. (по доволном о дјел духовнических наказании) да сваки у нареждени јему протопоиијат ради исповједанија нравославних Христијан јешче в первују седмицу поста поидет, а то јест: бешчански у карловачки, беочински у иришки, хоиовски у земунски, бешеновачки у сурчински, крушедолски у митровачки, шишатовачки у шидски, ракокачки у нешчински и даљски у вуковарски и даљски протопопијти поидут, имже на писмје от конзисториума на протонресвитери, свјашченство и по главвија мјеста гдје прити будут, препоруку дахом. 18. Писахом протопресвитеру земунском кир Василију и прочим свјашчеником тоја вароши Павлу, Теодору и Симеону, да придут во консисТориум, гдје им изјавити будсм их ц. к. величества помилование, за их от домов своих отгнание, и парохии лишение чрез цјели год и 17 днеј, кое чрез оболгание Г. гра®а Виларса коменданта земунскаго неповини терпјели сутЈ и они собравшесја 23. сего и сие им комуницирасмо. Тогож. Отслахом писанија игумеву беочинскому Арсенију и Налу кувеждинскому, во јеже би нам иришли, да јавим им, јако их ц. к. величество резолвирали јесу, да би десетки с нишчинаца и реметског чрез Г. камерал иншпектора Призера монастирем Кувеждину и Беочину иовратили. 22. Протопресвитеру нешчинскому кир Јакову Радушевићу нисато, да учинит исиитание в селу Опатовцу измежду попа Гаврила и онамошних сељан, котори тужбу донели на иона Га врила, которују тужбу у оригиналу послахом протопопи реченому, и заповједихом јему, да им что скорјејше како испитание, тако и мемориал

отслати пошлет, и попа Гаврила овамо д а онравит. 24. Писато земунским за време бившим па- | рохом, т. ј. иопу ТриФону карловачкому, Нико- ^ ла ЈУ јазачкому и Максиму каменичкому, да парохију земунскују и егштрахил (прежде проесаиившесја) протопони земунскому и прочим свјашчеником изручат, а они да во своја парохии поидут. Тогож. Госнедину шчатрихтеру, таначником и прочим христијаном вароши Земуна писато и преиоручено, да нротонресвитера своего кир Василија Остоића и нрочија свјашченики своја парохи честно примут и им сваку должнују покорност јављајут, ктомуже да неусудјатсја Г. генералу Виларсу за сие что их протопоп и свјашченици јеговим оболганием код их ц. к. величества чрез цјели год и више от своих домов и нарохии разлучение терпјели, о том поменути, пркосити и нрерјекавати. (Наставиће се.)

Старе хартије Сењеке. (Грађа за историју српске цркве у горњо-карловачком вдадичанству). (Свршвтак.) 7. 7. Православни Сењави тражили су, да им се помогне издржавати свештеник „ гпј ^ етет Цп^егћаИз ВеИ:га§ ађ АегагЈо." Загребачка СапсеПипн ћеШса пише новодом тога сењској војничкој команди 1. Фебруара 1791.: Еће пп(1 ћеуог тап (1а8 Оезисћ с1ег с1ог(:епс1|д §песћ1чсћеп Ратјћеп нт сће Бећегкоттип§ етез еј§епеп 8ее1зог§ег тК; еЈпет Оп^егћаћз Ве11га§ аћ АегагЈо с1ег ћоћеп НоГ81е11е 1игт>г1:ћсћ т ип!;ег1е§еп \ г егта§, ћа! с1ав МНИаг Сотс1о посћ уог 1аић» ићег сће 81агске с1ев 8ее1еп-81апс1е8 с1ег с1ог1епсћс;еп §гЈесћ18сђеп С1аићеп8§епо8вепеп РатЈећеп, (1апп <>ћ с!ег кит 8ее1богуог§е8сћ1а§епе МеЛћогМо 2а1еротсћ е1пе Реп81(т ће/јеће, (1еп ВегЈсћ!" г /,и егбкаНеп, у/о тап воћЈп с)а8 т с1ег 8асће №еНег8 §и!> ћпс1епс1е апгикећгеп пјсћ! тиб ^ећеп ллгјгс!. ЛЛГе1сће8 Дет МШ1аг-Ст(1о аиГ с!еп Вегјсћ! уоп 23. ипреп аис!игсћ етЈе(1еге(; мгхгс! Барои „с1е СегуеШ 0ћг1зШеа1епеп1," под 10. Фебруара 1791. у иисму унравље-