Srpski sion

бр. 13. ОМСКИ

ном „ап (Зеп §песћЈ8сћеп Нап(3е18гаапп Н. Соп(е Сагизо хи Ие裏" захтијева исказ о броју душа у Сењу „апааззјдеп »песћ18сћеп Рат1еПеп" и извјештај, да ли има архимандрит Залеповић нензију и колику. 8. Барон „с!е СегуеШ 0ђг18[," иише „ап сће §песћ18сћ пјсћ! ипјгке Сгететс1е /и 2е裏" 7. јуна 1799.: Бег ће80п(1еге Уог§ап§, <3еп вјсћ сПе СгетеЈпс1е дез^егп 1 ћа! ђеу§ећеп 1и88еп, 1П <1ег 8(;асН бКепШсћ РгосевзЈоп улл »ећеп ип(1 аиГ о&епијсћеп Р1а(:2еп ЕеН§1оп8 РипсИопеп ги тасћеп, 181 (1ег ОетЈћпћеН, во ^је 8е1ћз1; (1епеп 81а1и(еп 2 ги№1е(1ег, ипс1 капп оћпе ђбћегег Еп1;8сћНе88ип§ пјсћ! \уеЈ1:ег апдећеп §е!а88еп тоегс1еп. БЈе Сгете1пс1е \ ујг (1 8Јсћ <1аћего Гегпег^ ћјп уоп с1ег§1еЈсћеп еп11]а11,еп, ипс! Иие Ке||§1опз ГипсИопеп Јппе (1ег јћг ап^е^језепеп Огапгеп уеггЈсћ1еп, ат \уепј§81еп пћег оћпе \ог1аић§ег ^УеЈзип^з Е1пћо1пп§, уоп №>> ез ђе(:г]Ш, е1гп§е 1ппо^а(:тп јп бЊзпСћсћеп КеП§1оп8 РипсИопеп 81сћ ег!аиђеп \то11еп. [Јпс! \уепп аПепГаИб сће Оете1п(1е е(:\уаз тећг, а1з 81е ћ1зћего 1П сћезег 8(ас1( Кесћ(8 ћа(:(,е, ипс! а1з е1§еп(:Нсћ јћгег 01е1ећеп ипс! 8опб(:!§е Оететс1еп с1ег (:о1егЈг(:еп КеП§1опеп 1 п с!епеп к. к. Егћ1апс1еп ћаћеп, пиптећго апвргесћеп /м кбппеп §1аиђе(, 8о тоде зЈе 1тег1пп јћге ОгипсЈе ћеу сћезет МПКаг СоттапсЈо гиг ЕтЈгкип§ ћбћегег Еп(:8сћће88ип§ е1пге1сћеп, ђјз (1аћјп ћа! з1е ађег јттег ђ1оз ђеу с1ет Еег§ећгасћ(еп 31сћ аи ђебсћгапкеп. 9. Загребачка генерална команда (СћегпеП Р. М. ћ ) пише „карловачкој дијецезанској конаисторији" под 16. маја 1800 , да је подједно саопштила и сењској војничкој команди „с1аз с!ег с1ог(:1§еп §пес1н8сћ п1сћ1 ишгкеп ОегаеЈп(1е (Ие Аизиђип§ а11ег аиС јћгеп Ооие8(ћеп8(: Веги§ ћађеп(1еп б^епШ с!пп РипсИопеп §ез1а1(:е(: \уег(1еп 8о11." То је као одговор на питање конзисторије. 1 Спасовдан. 2 Штатути су ту већ

СИОН О тр 367.

10. Мећу старсјем хартијама сењске прквене општине, налази се и писмо сењске војничке команде (Нро: 1726. од 17. септ. 1808.), којим се налаже ошнтини: „бођлћ! аиз с1ет Аиз1апае е1п ПНгЈзсћег 1 ОеЈз(Псћег апћего апкбтт(:, зо \уегаеп сће Уогз1ећег (црквепа општине) 8о1сћеп Р1исћ (:Пп§еп ос1ег ЕЈптеапс1егег §е1з(:Псћеп 81ап(1е8 8о §1еЈсћ ђеј с1ет 1пе . с н §еп к. к. РоП /еу Атк јт Веги§ с!е8 §е§еп\уаг(:!§еп АиГ(:га§8 гиг \уеН,егп Атћзћапс11ип§ бкеПеп тасћеп", што се све темељи па §§. 35. и 36. „илирског реокрипта" од 16. јула 1779., наредби ратњт савјета од 30. јула 1808., интимату карловачковараждинске генералне команде од 14. *ула 1808. То је био лов на сриско свештепство, при којем морао је да учествује и Србин — ако ће да посвједочи вијерносг! За пар мјесеци насташе пеколике године, кад Срби Сењани починуше од многијех искушења како аустријскијех власти, тако и римокатоличке насртљивоети. И над Сењом се на скоро проотрије — Француска управа. Из једне тужбе карловачко-вараж динској генералној команди, коју потнисаше сењски тутори СгеФан РашевиК и Лазо Ристивојевић (тужба је на њемачком језику а они је потписаше српски; није на њој датума, али биће да је из год (816. илн нешто каснијеј, у колико смиједоше говорити у то вријеме с нохвалом о ми нулој Француској упр ши, сазнајемо ово: „... Бе1еп \У1г ип§1искПсћег\У(Нзе ипкег сПе осПозе СгапгббЈесће Ке§1егип§ ( уоп \уе1сћеп зЈе [православни Срби] (1игсћ §гоззе Соп1пћи(лопеп ипс1 апсЈеге роПИзсће 8(:еиег ђа1<3 ипгасћПсћ гит Огипс1е §егјс(:е(:) (1а§е§еп ит гесћ(: ги за§еп 1п кетег Љгег КеП§1опз РипсИопеп §е1нпс!ег(; \уа!еп. 2 ^АГагит теаг (1ата1з сПезе §песћћсћ пЈсћ(: ип1г1е Оете1п(1е (1еп гбстзсћ ка(ћоПзсћеп 01аиђепз-Оепозбеп п1сћ! 1аз(1§, ип(1 \тагит \уа геп јћге Оо(;(:е8 (Пеп81Псће РипсИопеп уоп сПезеп 1е(:г(;ет (1агита1 п1 сћћ уегаећг! ? УЈе11е1сћ(; (1агит, \уеП сПе 1гапгб8Јзсће Ог(зоћп§кеП; апсјегз! итЗ аиГ кете Оећаз81§кеК; §езјппе1 \уаг". 1 Дакле само српски свештеник! 3 Није чудо, што ни данас у Г. Крајини праведност француске управе није ваборављена.