Srpski sion

Б р . 13.

2.) да на темељу канона нема само митроиолит ираво постављати архимандрите, него и епископи у својим дијецезама, с тога епископи моле да им се и на даље дозволи, да архимапдрите споразумно са својим конзисторијама постављају, без да митрополита за то претходно питају, но уверавају, да се тиме јурисдикција митрополитова не би окрњила, пошто и онако сви манастири и настојатељи зависе од њега. Шта више они држе, да би се код архимандрита, које је сам митрополит иоставио, могло лако то уверење изродити, да они, ношто нису од владике постављени и ио што не зависе од владика, те би се овим начином стало на пут сваком неспоразуму. 3. За случај да би се један архимандрит због важних разлога морао преместити, па чак и чина лишен бити, мисле енископи, да њима и њиховим конгисторијама из горенаведених разлога припада у таким случајевима јудикатура, али то не крњи новламице митрополита, тим мање, што ће такав поступак увек архиепископска конзисторија — апелаторијално ревидирати. При читању овог прогокола предаје митрополит своју ограду против молбе епископа у тачци 2. и 3. садржане, а по прочитању те ограде, која овде прилежи, задржавају епископи право, да на исту писмене примедбе своје ставе. А(3 рипсћнп 2. овог 48. §-а наводе митрополит и сви енископи, да се у оном манастиру, где је архимандрит за настојатеља постављен, не поставља уједно и игуман, него само један намесник, као што се код игуманб ноставља, јер би између архимандрита и игумана, који се обојица доживстно постављају, лако могле размирице и неприлике настуиити. На што царски комесар одлучи, да се и овом питању сачека иревишња одлука. Код 15. тачке овог 48. §-а напомиње Синод, да је ВВегово ц. кр. апостолско Величанство, по генерал -Фелд -марШал лајтнанту барону от Матезен ниспослатој превишњој одлуци од 6. марта 1775. манастирима Гомирју (у карлштатској) и ЈХепавини (у пакрачкој) до тада већ уобичајену

колекту ради издржавања премилостиво дозволило, услед чега Синод моли, да се га дозвола за Гомирје и ЈХеиавину и надаље премилостиво у крености остави. Пошто је дошао сада ред на §. 49. јавља митрополит и епископи, да су пошто је сутра недеља, а прекосутра заповедни празник, те се по том синодска седница неће држати — неколико настојатеља из сремских манастира за прексутра иозвани, да се посаветују о монашким правилима. Царски комесар још једном налаже, да се са монашким иравилима пожури и зака зује идућу еедницу за 8-ми тога месеца. Записник једапаесте седнице 8. октобра 1776. г. држане. Пошто је данас записник последње седнице адјустиран, продужено је читање нацрта за регуламент од 50. §-а почевши. При читању 55. §-а тачка 13. којим се наређује, да кад се један свештеник због дугова аретира, то да му се ради обављања парохијске дужности други један свештеник за заменика постави, но да тај из парохијских прихода има право само на одштету путнога трошка, иначе пак ни на какву ренумерацију, — наномиње Синод, да ако заменик није из најближе околине, те не би могао сваки дан својој кући вратити се, то исти неће моћи из својих средстава живети, услед чега мола Синод за милостиву дозволу, да заменик може и дневно преиитање из парохијских прихода узимати. Пошто су §§. 50., 51,, 52., 53., 54. и 55. исправљени, буде седница за данас закључена. (Наставиће се.)

0 п и е српеких фрушкогореких манаетира 1753. год. Приопштио: Д. Р. (Нродужење.) XVI. Беочин. Визитација монастира Беочина јуже начахом 1753. Јулија 30. Обрјетохом да сего монастира Беочина храм јест вознесение Госиода Бога и Сиаса нашего Исуса Христа. Здател и Фундатор сего новаго