Srpski sion

Б р . 18.

СРПСКИ СИОН

С тр . 359.

литарним окрузима са нужним земљишним поседом, као што то 40. §. пронисује. Осим тога моле еиискоии, да се код сваког нроте у протонопијнту постави по један ђакон, који да буде за своју личност слободан. Код 41. §-а наиомињу еиископи, да је имунитет свештенства у милитарним окрузима ограничен и да је поред фунгирајућег свештеника само једна мушка глава од војничке службе оелобођена, и да се и та једна мушка глава унотребљава за црквењачке дужносги, те да према томе поп за помоћ у економији нема слободне мушке главе, с тога епискони моле, да се милитарним командама заповеди, да не употребе за црквењака ону личност, која је у кући свенггеиика као слободна остављена. Царски комесар прими ову молбу, да је подастре превишњем двору. Код 43. §-а подноси Синод нрепонизну молбу, да се овде подвучене речи, да мршва телеса често по осам дана стоје неиогребена , и у новом регуламенту изоставе. Царски комесар изЈављује, да ће и ову молбу превишњем двору нодастрти. И ако је Синод желио, да се установи виша такса за звона при погребу, но што је у 44. §-у установљена, ипак се покорава овоодносном нревишњем наређењу и моли, да се у овом 44 §-у означена такса толико иута плати, колико се пута звонење преко дана захтева. Царски комесар одговори, да ће и ову молбу подастрети на превишње решење. Код 47. §-а нита царски комесар, да ли је нревишњом молбом наређена конскрипција и инвентар но манастирима обављен, како би у томе иогледу Њено ц. кр. апостолско Величанство поступити могло? На ово будимски и бачки епискон одговарају, да су они са конскрипцијом готови, док митрополит и епископ пакрачки одговарају, да и ако су се код жупаније и коморе за ОФИцира чиновника, који при томе ирисутан бити мора, више пута упитали, добише увек одговор, да исте од својих виших власти нису налоге добили, те да ни иоступити не могу. Услед тога цнрски комесар налаже, да се манастирска конскрипција у року од два

месеца обави и превишњем месту подастре. Пошто су данас §§-и 39., 40., 41., 42., 43., 44.. 45., 46. и 47. овако исправљени, буде данашња седница закључена. 3 а н и с н и к десете седнице, 5. октобра 1776. г. држане. После обављеног адјусгирања занисника јучерашње синодске седнице, иредаје митрополит и епискони од њих затражену спецификацију села, парохија и цркава по свима дијенезама, а епископи темишварски, вршачки и арадски јављају, да пошто се у њиховим дијецезама села састоје из сри ског и влашког становништва, то би се и штоларни пропис имао како свештенству, тако и световњацима у оба језика ш (1ир1о разделити. Данашња седница буде по томе са читањем 48. §-а новог регуламента отпочета, што пружи ирилику владикама (осим карлштатског, који је са митрополитом сагласан) да у ствари овим §-ом пункт 1., 3. и 6 митронолиту и његовој конзисторији остављеног права, да он одређује у којим ће манастирима бити постављани архимандрити, да те архимандрите он сам именује, да исте новодом већег преступа трансФерира, па чак чина лиши. 1-во да изјаве, да би било у интересу цркве, да се у свакој дијецези ради президијума, нарочито када је епископ послом заузет и на путу, постави само по један архимандрит (осим архидијецезе, где треба 4 и пакрачке, где треба 2). Њихово је мнење дакле, да се 1-во још сада, синодално определе манастири, у којима морају бити архимандрити, ваиме У сремској архидијецези : Крушедол Хопово Шишатовац Раковац у темишварској: Бездин у бачкој: Ковиљ у накрачкој: Ораховица и Лепавина у арадској: Ходош у вршачкој: Златица у будимској: Грабовац у карлштатској: Гомирје