Srpski sion

С тр. 426.

СР11СКИ

СИОВ

Г> р. 15

остаје него да јавно пожалимо заностављање свештенства и да ова гравамина прелазних опредељења мировинске уредбе наше у историју гравамина свештеничких вечног тужног сномена ради забиљежимо. Ако тако стоји са прелазним онределењима мировинске уредбе наше, друкчије је са опредељењима, која су још у пуној снази као правва норма обвезана за нас. Та опредељења т. ј. постојећу мировинску уредбу за свештеничке удове и сирочад морало би се безуветно легалним путем укинути, те 31 нас праведном заменити. А зашто нас данас постојећа наша мировинска уред.ба не може никако задовољити, зашто смо принуђени једнодушно за укинуће њено глас свој дићи, видећемо преч. господо из овог што следи. Парохијски свештеник је као члан удовичког мировинског фонда према §-у 8. горње уредбе дужан плаћати годишње камате, од оне своте, коју је као главни улог уплатио, а чланови чиновничко-професорског фонда арема §-у 31. своје мировинске уредбе илаћају само 2% од своје редовне плаће; свештеници су дужни у полугодишњим оброцима унапред уплаћивати, а чиновници и професори имају красну полакшицу, да своја 2% у месечним ратама уплаћу.ју. Чиновник и професор (§. 31.) улаже свој главни улог у првој своЈој години службе у месечним оброцима, дакле онда када веЛ и плату берв , као шго је то, узгред буди речено, и у већини мировинских уредаба земаљских и државник узакоњено, а но §§. 3. и 4. мировинске уредбе за свештеничке удовице једини је свештеник мизерна ексцепција, који је ире свога рукоиоложења дужан у овај фонд положити известан број стотина, јер иначе свештеничом и не може постаги. Другим речма, сабор од 1892. год. узаконио је споменутим §§. ове уредбе, да је свешгенички кандидат дужан оженити само девојку с миразом, од којег ће зависити да ли ће он хиротонији бити нрипуштен или не. Сва иначе добра својства свештеничког кандидата, иотпуно задовољење каноничких услова, одличан успех у богословији, нису у стању до рукоположења довести, ако кандидат признаниие о уплати улога није кадар нреоевећеном дијецезану своме допринети. Па и ако свештенички кандидати ире руко- '

положења и то уједанпут уплаћу.ју главни улог свој, и ако сами евештеници уздржавају мировински фонд удовица и сирочади својих без икакве иисарине од хипотекарних зајмова; ипак свешгеничке удовице, ако им муж ире једне године од дана уилаћеног улога умре, остају по §-у 14. без мировине, као и да нису све штеничке удове. као да њихова беда и сиротиња не тишти и њих и цео свештенички сталеж. Али осим овог кобног §. за нрерано остале удове, виси као ледени облак над гла вама наших удовица у опшге §. 22. који говори: „у случају да би се број умировљеника толико умножио, да камате и годишњи припози не би довољни били за подмирење постојећих мировина... у том случају имаће се од сваке мировине саразмерно одбити онолико, колико управа. за потребно проиађе". Дакле ј| ш и могућност саразмерног одбијања код свештеничких удовица, а код чиновничких и професорских умировљеника тога нема, јер ни таког § нема. Па даље, свештеничка удова мора са својом децом мировину заједнички уживати (§. 17.), а удовица чиновника и професора, ако има најмање двоје деце, добија још за свако дете и васпигну припомоћ (§. 23.) и то У 6 своје мировине. Свештеничку сирочад дакако не треба васпитавати, зато им ни васпитне припомоћи не треба?! Као да овде читам нараграфом узакоњену ону латинску: диоб Исе1 Јсш, поп Нсе1 ђоу1. Као карактеристичан нример за илустровање особите бриге и иажње, коју је сабор од 1892. године посвегио нашем народноцрквеном чиновништву и професорству, и пример нерасиоложења ирема нарохијском свештенству, нека послужи ово: §. 22. мировинске уредбе за чиновнике и професоре говори: „ ... Мировина оне удовице, која се опег уда, обуставља се, али удовица има права или тражити за своју мировину у смислу горе речене установе отправнину, или мировину придржати, за случај ако изнова обудови..." Колико праведности, колико њежне хришћанске бриге за речене удове! И колико према овом тврдоће срца нрема нашим удовицама у §. 16. којигласи: „... ако се умировљена удовица нреуда, престаје припадајућу јој мировину уживати од дана венчања, и наступају исту уживати малољетна, неухљзб' љена деца, ако их има". А ако их нема, прп-