Srpski sion

Б р . 15.

СРПСКИ СИОН

Стр. 425.

ника и професора, одмах у живот стуни, па ва то у прелазноЈ одредби доноси §. 34., којим се узакоњује, да сва дотле прикупљена писарија т. ј. писарничка нристојба од хипотекарних зајмова, који се из народно-црквених фондова издају, уђе одмах у тај мировински фонд м ностане његовим сопственим делом. То је похвално, тај мировински фонд долази одмах до извесног капитала; но пошто тај капитал још не би био довољан, да подмири све доспеле мировине, доноси сабор аруги пасус §. 34. којим нормира да се у тај фонд зма уносити: „размерна годишња субвенција према расположившим средствима из народноцрквеног неприкосновеног п клирикалног школског фонда". Видимо дакле у овом §-у позитивно ваконско наређење. Упоредимо са §-ом овим §.31. прелазних ооределења мировинске уредбе свештеничких удовица и сирочади, који о истоме као и горе наведени §. говори и који гласи: „да се унапреди устројење мировинског фонда и док исти не достигие ону висину, да буде у стању све доспеле мировине сам потпуно подмиривати, даваће му се ио могуЛносши годишња субвенција из народно-црквеног јерархијског фон-/ да..." Шта видимо дакле? Тамо „размерну субвенцију према расположивим средствима", а овде танко и несигурно „по могућности". Тамо субвенцију из два фонда, а овде из једнога. Тамо редовно унашање пристојбе писарничке од хипотехарних зајмова, који се из народно-црквених фондова издају (§, 31. б. и §. 34. М. У. за ч. и проф), а овде ништа, као да свештенство ни у минималној мери не партиципира у правима на ту писарничку пристојбу и фондове неприкосновени и клирикално-школски! Но да ко год не би помислио, да је речена писарина багатела, читам само из „Извештаја о стању српских народноцрквених заклада за 1902. год." који при руци имадем, да та писарина по табели прихода износи 2913 К 97 пот., по чему видимо колико вреди имати ову иисарину као редовни годишњи унос, и за колико је разаерно ускраћен наш мировински фонд. Из прелазних одредаба упоредићу још два параграфа. §. 36. ч. и нроф. М. У. у ставу ирвом налаже, да чиновници и особе учитељског звања, које, ова уредба кад у живот стуни, у служби затече, имају одмах почети

у мировински фонд... уплаћивати У 4 своје у §. 6. назначене редовне плаће, и морају ту У 4 потпуно уплатити у течају једне године дана". Што се пак тиче плаћања камата на те улоге, говори пасус 3. истог §-а ово: „осим тога обвезан је сваки чиновник и свака особа учитељског звања (дакле и они, које је ова мировинска уредба у служби затекла. Пр. Г.) да за све остале године свога активног службовања, које сљедују иаа прзе уалаКена чешвршине још по 2% сво.јих редовних берива у месечним оброцима уплаћује у мировински фонд". У каквој опречности с овим стоји односни §. 27. прелазног определења мировинске уредбе за свештеничке удове, казаће нам сам текст тога §-а, који гласи: „сви ожењени свештеници... удовци са малољетном децом, које ова уредба у животу затече, дужни су у редовне чланове овога завода ступити, те они, који су 40. годину живота прешли, дужни су на свој улог уједно и камаше 6% уилатити, рачунајуЛи од ишршаие 40. годипе". Дакле чиновници и учитељско особље почињу 2 % нлаћати годину дана иза стунања њихове мировинске уредбе у живот, односно по уплаћеН0 Ј У« редовне плаће, без обзира на достигнуте године живота као што је и ираво, а парохијско свештенство дужно је било уплатити 6 % камате на свој улог рачунајући од навршене 40. године тако, да је н. пр. онај свештеник с децом, којега је 21. август 1895. т. ј. дан промулговања ове уредбе у 50. години живота затекао, морао осим улога уплатити још и 6 % камате на улог за 10 година унатраг. Док се је законодавац сабор код донашања §-а 36: чиновничко-професорске мировинске уредбе држао правног правила: 1ех роз1епог педш1 1гаМ ас1 рас1а ргае!еп1а, те чиновницима и професорииа одредио уплаћивање 2% камате у напред, дотле је §-у 27. свештеничке удовичке мировинске уредбе дао повратну снагу. Тежина овог повратног плаћања 6 % камата цогодила је многог старијег свештеника из оних Еаархија, које тада својег епархијског мировинског фонда неимадоше. Знам да их је под тежином том заболело запостављање свештенства иза нашег заслужног лрофесорства и чиновништва, али Гас1ит т*ес1ит Деп педиН, што је учињено не може бити неучињено, браћа која споменуте годнне пређоше 40. нлатише и у натраг, а нама не