Srpski sion

О тр . 480.

СЗРПСКИ

СИОН

&р. 15.

вада између митрополита ИиКифора и епархијана призренске митрополије дошла до тога врхунца, да се иоједипе општипе обраЛају с шужбама својима и на Порту и Патријаршију, да се митроиолит ПиКифор уклони из ешрхије. И какви смо ми Срби, којима је увек милији туђинац од нашег човека, сутра да у Призрен дође какав грчки фанариота, који би се знао удесити са чорбаџијама, тај би им био по вољи „јер их слуша". „Слушање " је данас архијереја народних првака и чорбаџија, дакле и код нас у карловачкој митрополији и у Восни и Херцеговини, па и у призренској митрополији и скопљанској главни услов, ако ће дотични архијереји да имају мира. Иначе, ако се који од њих усуди, да управља црквом по установама и учењу њеном, а не по вољи данас једне странке или клике или појединаца; тај је изложен свакојаким нападајима. И пошто су због тога, мање више сви натни архијереји неоснованим и неумесним нападајима изгубили сваки углед код народа, и народ наш у опште изгубио свако поштовање спрам старијих и угледнијих људи, а привидно уздиже којекаве пропалице и сумњивце; није чудо, што је због тога и њихов положај врло тежак, и што сваким даном све то тежи и тежи бива, те и они немају оног угледа код највиших места, ког би иначе имали. Да је крајње време, да и наш народ у том погледу треба да пође другим путем, и да се што већма приљуби својој јерархији, те ако што код ње и увиди неупутнога, да се то не износи на јавност на велико звоно, него својим путем да се гледа исправити; то нам бар нико не ће моћи са основом оспорити. И кад је то тако, крајње је време, да једном и ми увидимо наше велико зло, те да се ујединимо и започнемо ра дити на спасу и даљој пропасти нашег народа. Мало нам је, што нас нико не воли, и што нам се смета на све стране, и ми у том времену немамо пречег посла, него

да нападамо и пр< гањамо своје врхијореје! Та зар не видпмо — Вог нас видпо! гнта чине бесни Арнаути, Турци, разне пропаганде по старој Србији, н зар се не бојимо Божје казни и народног проклетства, да ми ради својих личних прохтева, у место мпра, љубави и слоге, шпримо неслогу и заваду. За то иозор и иамет у главу! = ) Протоколон Приопштио Д. Р(Наставак.) м а ј. 1. Придохом в Карловцје здраво и мирно. 8. Служихом Богу в долној церкви. 9. В соборљеј церкви бдјение и службу со вершихом. 26. Г. генерал Мерш комендирендер осечки учрежден бил здје, от их ирсв. и ексцеленции странољубезље. 28. Послата комисија от их ц. к. величестка, такожде и от прсв. Г. Арх. и Митр. архимандрит Мојсеј послат у дишчтрикт Халмаћ арадскија епархији, и там вопрошени христиани Власи, кого епископа извољајут имјети, арад скаго или Фогарашкаго и вси Богу погпјеша ствовавшу изволиша нриљепљатисја прсв. нрг вославному Архиереју арадскому Синесију, а не унијатскому, и сице исполнисја реченое от Сиаситеља нашего Иеуза Христа: овци по чуждему гласу не идут, но бјегајут от наемника и разбојника. 29. Послат указ от их прсв. и ексцелепции ио цјелому Срему, да всјак парох при евоеј церкви по полудне у св. недјељу и у праздник на два часа, звоне или кленле, и незнајушчија: отче наш, вјерују, Богородице дјево и 10 запо вједи Божијих, мужко или женско да обучава и научит, и кто не поввнитсја, да будет под наказанием. Дете мало под колама погажено, но остало живо и излечено. Жена из Војке оболгана да јест вештицл, обаче испитана и неповина обрјетена, и оболгател бил под епитимиом. 30. Пои Милош из Огара, за њекое погрјешение наказан бист.