Srpski sion

С тр . 420. ОРПСКИ СИО!

Димитријевића економа у Ср. Карловцима, с којим је родила кћер Софију, иопадију пок. поп-Петра Смиљавића пароха из Не гославаца, код које је и умрла. IV.) Пешар (рођ. 16. марта 1812). Умро као Др. медецине у манастиру Раковцу, где му је био брат Евгеније архимандрит и сахрашен код капеле; крст му је одмах код врата с леве стране. V.) Персида. Вила је удата за пон1ауром Јовановићем парохом Угриновачким, с којим је родила сина Лазара, који је у парохији наследио оца, а био ожењен ћерком каиетана Жегарца из Шајкашке, а унуком патријарха Рајачића. VI) Ана (рођ. 21. аир. 1815.). Удата била у Карловце за потоњег кулписког нароха СтеФана Милошевића (венчана 1834. 18. Фебр.) с којим је родила три сина и го: Светозара, негда нароха Беочинског; Јевшимија штампарског Фактора негда код Емила Густава у Будимпешти и Теодора сада благајника општ у Голу шнцима. Ана је умрла и сахрањена у селу Беочину. VII) Јоаким (Аћим) близанац Анин (р. 1815. 21./IV. умро у Голубинцима као свршени богослов 10. нов. 1836. г. VIII) Ћкашерина (Ката) рођ. 3. дец. 1817, а удала се г. 1838. за Ђуру Обрадовског негдашњег нароха у Крстуру (код Сегедина), где је и умрла. IX.) Гаврил, који је рођен 10. јула 1820. свршени правник, био за бахове системе: „Кгаз^епсМз Абјипс!". Био је зет пок Стевана Брановачког, а отац -ј- Душана Јовановића адвоката из Н. Сада и пок. Дра Милутина Јовановића, негда физикуса Земунског. — Гавра је умро у Сенти." На молбу нашег брата Илариона, управљену проти Николи Беговићу, пароху карлштатском, да му што више каже за епископа Евгенија, исти му је 4. Јулија 1887. послао следећи одговор: Владика Јеврмије ЈоановиЛ. — Родио се је покој. владика Јевђеније Јоановић у Голубинг^има у Сријему. Отац му је био чизмар, (?!) бар овако сам ја запамтио од њега. Јевђеније дошао је на Епархију нашу послије пок. Лук, Мушицкога, мислим још

!р 1&

одмах 1837. године, држао је иснит еа богословима те године у јесени. Иншталиран је као владика у цркви карловачкој 11. Фебруара 1840. Мандатар митронолитски био је Архимандрит Шишатовачки Пахомије Јоановић, а Ргаезез ц. кр. Фелдмаршал лајтнант барон К Валдштатен. („Слово" покојнпково нриликом инштала ци.је говорено имам ј^наштамиано). Умро је Јевђеније по протоколу умирајушчих (овђе) 1854.Септ. 2/14. у 12 часова ноЛи. Сахрањен је на гробљу српске општине (овђе) 9.121. Септ. 1854. у 4 часа по чодне. Архимандрит Гервасије Петровић Гомирски саранио га је. Од срдобоље умро је, стоји у протоколу. Било му је 63 године, овако стоји записано. У гробници заједно са Мушицким почивају и његове кости. Јевђеније сједио је у Плашком све до године 1848., а ове године иреселио се је са свим у Карловац. Вогословију држао је. Сам је долазио на час и предавао је клирицима. Клирике је држао у строгом запту. По ноћи знао је изненада банути у наш „конвикт", те нас је бројити знао на креветима, ако смо у то доба већ спавали. У цркви нас је строго пазио; а долазио је у цркву редовно. (Нема братије. . .). На сокаку испред двора владичина мо* рали смо капе скинути. Метанисати морао му је сваки клирик, и свештеници без обзира на старост. . . . На сокаку послије кише онако на влази, гледао сам свештенике гђе метанишу пред владиком. Поред владике није смио ићи попо, па ни прото, него неколико корака иза њега. За трпезом н. пр. у гостима свештеник није чашом смио куцнути у владичину чашу, него је само пољубио руку владици. У рукавицама није ноп смио изићи пред владику. — Строго је пазио поповску униФорму. Овако како је деспота био, такови је био као стршен осјетљив од превласти државније власти. Автономан владика бјеше до суверености. Па отуда љуте борбе са државном власти. Ово су владици замјерали размажени ђенералићи и које какови загрепски јежовити у солдачкој униФорми, а и како да се не срде на то чудовиште од владике, када су милитарци привикнули