Srpski sion

З^р. 15.

Стр. 421

било да кандидирају попове на парохије, а владике су само давали своју Фирму на то. Примјер познајем из пакрачке дијецезе са неким поп Аврамом ТеодоровиКем, и каиеланом Теодором Соларићем, које је дотичпа Регимента кандидовала. Ово је датирано 1855. године код ц. к. „Губерније" у Загребу. Нарочито знам сам од себе живи примјер. Тако Генерал команда у Загребу каирицирала и бијаше да не да, да се ја иншталирам на парохију Петрињску. На то владика 1849 загрми њима овако: „Па све да сам Беговић главом пристане, ја ћу њему објесити о врату Фискалну акцију, а не ће премјештен бити на другу парохију". Грозно је ратовао владика за очување евоје |Л свога свештенства части и угледа. Одмах се је тужио код ратног министарства у Бечу на сваку напаст и црну пакост. Српска школа, црква, свештенство, општина, једном ријечи Евђеније је оличени парод сриски!! Његово доба цијело од некијех седамнаест година дана, ово је свијетла тачка у историји нашој! 0 Мушицкоме, своме претшаснику, говорио је Јевђеније као „о живоме свецу" — „о другом светом Сави". Заслуге су Јевђенове за нас бесмртне. Мане су му избројане од сваке руке: највјерније је у томе да је парохије продавао. То је у опише исшина, ма ја од себе могу казаши оиеш баш ирошивно. Мој отац никада му иије ништа плаЛао за мене, нити за своја два зеша. Ни ја не дадох никада ни пребијене иаре. Он је мене наводио на књигу нашу. Овако писаше он мени: „Ево шаљем каталог за куповање књига". Свагда ми је исправљао мој рукоиис и куражио би ме. Моја књиж. дјела похваљивао је и одобравао. Јевђеније штампао је дјело своје „0 с8д-к)(х церковнмхк", и „Омвжску Грл/иатику". Ово је познато. (Наставиће се.)

Радња Архијерејеког Синода 1776. Превео с њемачког А. Г. (Наставак.) Записник иешнаесте седнице, 17. октобра 1776. год. држане. Данас су епискони предали ц. и кр. комесару у 4. седници од 27. септембра наложено, и 10-ог овог месеца пожурена три инвентара о неприкосновеном иметку митронолије, а уједно предадогае и од њих потписану епецификацију оних еФеката, који ће се продати. После тога нареди ц. комесар, да се та три инвентара, од којих ирви садржи ргаеНоза, геаИа е! тоћШа за употребу митрополита; други садржи црквене потребе, а тре~Ки библиотеку, препишу на чисто, да се од сваког по два равногласна нримерка направе, од којих један да нотпише митронолит и сви епископи са народним секретарем, а други примерак да нотпише царски комесар са актуарем, те да се један примерак високој ц. кр. илирској дворској депутацији пошаље, а други примерак да се уручи асистентима митрополије. За продају оних предмета, за које је решено да се имају нродати, одређује ц. комесар јавну лицитацију за 4. дан идућег месеца новембра и наређује, да се тај дан саопшти илирској комисији у Осеку, суседним војеним властима, земаљској администрацијп у Темишвару, жупанијама и слободним краљевским градовима. Наређено је међу тим, да се ствари, које ће доћи на продају, нретходно очисте и да се сместе у једну собу, где ће се лицитација одржати, пре гога пак да црквене сребрне утвари процене епископи, а остале пак стручњаци из Новога Сада или Петроварадина. Даље напомиње ц. комесар, да су за одржање ове наређене лицитације нужне следеће личности: 1. једно свештено лице, као рачунарски асистент. 2, народни секретар или који други, као митрополијски мандатар, који ће обојица имати нримити новац, што од лицчтације утече,