Srpski sion

Б Р. 15.

СРПСКИ сион

С тр . 423.

5-о дозвољава ЕБено Величанство, да народни секретар може синодалне записнике српским језиком водити, но налаже Њено ц. кр. Величанство, да се на крају сваког записника увек на немачком или латвнском језику дода, да је овај заиисник са записником актуара у свему сагласан, да га потпише архиепискон и епископи, најпосле и Д- комесар са актуаром, а нотом се сваки немачки записник, који се двору шаље, има са нотписом комесара и актуара, има у препису предати архиепископској регистратури. 6-о Бзено Величанство не налази за сходно, да се архиапископ и епископи због сваке тачке синодалних расправа још и засебно састају и договарају, јер се тиме рад Синода одуговлачи и епископима одузима време, да још при добром времену у своје дијецезе и резиденције врате. Осим тога не могу се дешавати ствари, које еписконима нису и онако већ познате, и које се и без посебног саветовања решити могу; најзад 7-о што се тиче поднашања оригиналних докумената, Њено Величанство ослобађа Синод од тога, но имају се тачно видимирани прениси, са потписом комесара и актуара, подносити. Ови чланови Синода тронути су дубоко оволиком владалачком милошћу и изричу своју најдубљу благодарност. После овога пожурује царски комесар поново нредлог за добро Нерадии и Банковце, и пита епископе у погледу нове школске системе, каквим начином мисли сваки од њих те иове школске установе у своме крају увести? На што ови одговорише, да је овај, у 65. §-у новог регуламента наведени систем додуше користан и спасоносан, али моле за дозволу, да у највећој понизности смеју на исти ове примедбе учинити. А(Ј ДОит 1 тчт овога 65. §-а тешко им пада, да се њиховим вернима ставља у дужност, да децу у оним местима, где немају свога пароха, морају у католичку школу слаги. Наводе, да није изведљиво ако се сравни 18. и 23. тачка са 1. тачком овога §-а, јер 18. и 23. тачка јасно проЦисује, да се поучавање деце у несједи-

њеним школама састоји поглавито у читању штампаном и писаном на народном језику, у иисању, учењу обичних молитава, појања и црквеног правила, а то су све нредмети, којима католички учитељ децу није кадар научиги, јер не познаје ни штампу ни нисмо срнског језика, на коме је и катихизис састављен, а незпа глагољицу* ни читати, а камоли да је кадар децу у истој обучити. Цео Синод моли с тога, да се шиљање деце у католичку школу не пропише обавезно, но да је нроизволно, и да се деца, тек када науче глагољицу читати и писати, шаљу у католичку школу. Царски комесар одговорио је на то, да он не увиђа онравданост ове мопбе, јер ће деца у католичкој школи ипак нешто научити, а боље је и нешто научити, него ништа само зато, што у месту нема несједињене школе. Осим тога је страховање њихово са јасном садржином 3. тачке већ унапред одстрањено. При крају ове прве тачке подноси Синод поново препонизну молбу, да деда полазе најближу нееједињену школу, а еједињене или католичке школе да могу по вољи родитеља похађати. Пошто се у 10. тачци спомиње директор школа, а не каже се које вере мора бити, то Синод моли, да директор школа има биги, као у тамишком Ванату, и у свима осталим дијецезама, човек грчкоисточне вере. А(Ј № ш 22 0,1,111 признаје Синод с благодарношћу бесплатно раздељење катихизиса, и изјављује топлу жељу своју, да се и у будуће не уводе и не употребљују друге школске и црквене каиге, осим које је Синод претходно испитао и одобрио, те их по томе Њено Величанство прописало. Код 30. тачке, којом је епископима наложено, да школе годишње једанпут нрегледају, моли Синод, да се ова визитација епископима не стави у дужност, пошто неки од њих нису кадри ни годишње каноничне визитације по дијецезама својим обавити. Пошто је ово све раснрављено, то ц. комесар ноново позива Синод, да му сваки епископ саошпти модалитете, по којима * Ив овог се види, да наши епископи 1776. нису анади шта ,је глаголица, а шта кирилица. Уред,